Iako većina filmske publike zapaža Džejka Džilenhala tek poslednjih godina, usled eksplozije upečatljivih i zahtevnih uloga koje je odigrao, ovaj tridesetsedmogodišnji glumac skrenuo je pažnju na sebe još 2001. sada već kultnim ostvarenjem Doni Darko (Donnie Darko).

Usledili su čuveni Dan posle sutra (Day After Tomorrow) 2004, Dokaz (Proof) sa Gvinet Paltrou i Entonijem Hopkinsom, i, naravno, Ang Lijeva Planina Broukbek (Brokeback Mountain) 2005. godine, koja mu je donela prvu i jedinu nominaciju za Oskara, u kategoriji najbolja sporedna muška uloga.

Nakon ovog uspeha, Džilenhal se oprobao u različitim žanrovima: Finčerovom trileru Zodijak (Zodiac) 2007, zatim porodično-ratnoj drami Braća (Brothers) 2009. (uz Tobija Megvajera i Natali Portman), akciji Princ Persije: Pesak vremena (Prince of Persia: The sand of time), kao i Ljubav i drugi stimulansi (Love & other drugs) sa En Hatavej 2010, i još mnogim drugim.

Čini se da od 2013. zasluženo dobija status najtraženijeg glumca svoje generacije. U izuzetno kratkom roku više nego uspešno odigrao je nekoliko kako psihološki, tako i fizički zahtevnih uloga u filmovima Neprijatelj (Enemy) i Zatvorenici (Prisoners) 2013. godine, Noćnim hronikama (Nightcrawler) iz 2014. i već 2015. u filmu Levoruki (Southpaw).

Džejk Džilenhal
Džejk Džilenhal, izvor: Tabercil – https://www.flickr.com/photos/tabercil/9714546334/in/photolist-fNrAbb-fN9U8D-fNrsgj-fNrzyN-fN9ZoT-fMYkFD-fNfVXb-fNfXbd-fNfZjm-fNfYcY-fMYmuX-fNfZDG-fMYm1K-fMYkAt-fMYmHT-fMYmQV/, CC BY-SA 2.0, https://commons.wikimedia.org/w/index.php?curid=28199526

Nepodeljeno pozitivne ocene filmske kritike i publike dobija film Noćne zveri (Nocturnal Animals) Toma Forda s kraja 2016. godine, u kom je Džilenhal (kao i u filmu Neprijatelj) tumačio dve uloge.

Poslednji film ovog glumca koji je dobio veliku medijsku pažnju je Snaga je u meni (Stronger) iz 2017. godine, u kom je Džilenhal imao nezahvalan zadatak da na filmsko platno prenese realnu sudbinu žrtve bombaškog napada na Bostonskom maratonu 2013, Džefa Baumana. Iako je sam film dobio mešane kritike, gluma Džejka Džilenhala ponovo je izazvala najpozitivnije reakcije.

Ne volim da navučem masku i zakoračim u scenu. Mislim da je bolje prikazati sebe i učiniti da tebi lik odgovara nego truditi se da se ti uklopiš u lik.

U savršenom svetu, igrao bih jednu predstavu na svaka tri filma.

U nastavku izdvajamo neke od razvojnih tačaka jedne pažnje vredne glumačke karijere.

Doni Darko (Donnie Darko)

– Čudan si.
– Izvini.
– Ne, to je bio kompliment.

Upravo ovaj film je, po mišljenju filmske kritike, definisao Džilenhala kao glumca. Igrajući Donija Darka, neobičnog srednjoškolca sa imaginarnim prijateljem, Frenkom, kog samo on može videti, Džilenhal prikazuje konflikte jedne mlade ličnosti sa autoritetima, kojom pritom manipuliše monstruozna figura džinovskog zeca, nagovarajući ga izvodi neobične zločine.

Često svrstavan u indie filmove, ovaj naučno-fantastični triler vremenom je postao pravi klasik. Megi Džilenhal, glumčeva rođena sestra, u filmu je odigrala sestru Donija Darka. Glavni glumac je još 2001. istican kao najjača karika ovog ostvarenja. I zaista, uverljivost tada dvadesetjednogodišnjeg Džilenhala na momente je zapanjujuća – lice kao otvorena rana, koja krvari kroz ekran.

Gospodina Džilenhala verovatno samo nekoliko uloga deli od toga da postane prava zvezda, pisali su u Njujork Tajmsu 2001. godine.

Planina Broukbek (Brokeback Mountain)

Voleo bih da znam kako da te ostavim.

Baš ovim citatom (koji u filmu izgovara Džilenhal) reditelj Ang Li prihvatio je Oskara za najbolju režiju 2006. Uglavnom okarakterisan kao gej-vestern ili neo-vestern, film Planina Broukbek je, prema rečima Džejka Džilenhala i ostatka postave, prvenstveno zamišljen kao snažna priča o ljubavi.

Treba skrenuti pažnju na činjenicu da je Planina Broukbek snimana u trenutku kada (za razliku od današnje aktuelne situacije) mnogi glumci nisu hteli da prihvate gej ulogu. A sada ih svi priželjkuju– nasmejao se Džilenhal u jednom intervjuu. Ipak, za njega je reditelj Ang Li bio presudan faktor da sa svoje 24 godine preuzme ulogu Džeka Tvista.

Rodeo kauboj u pokušaju, Džek Tvist, čiji lik tumači Džilenhal, zaljubljuje se u farmera Enisa Del Mara početkom šezdesetih godina u Vajomingu, i film prati njihovu tajnu vezu tokom dvadeset godina. I dok je Enis (Hit Ledžer) istinski homofobičan muškarac zaljubljen u drugog muškarca, Džek Tvist je neko ko postaje pomiren sa svojom orijentacijom, ali ne i sa okolnostima koje ga primoravaju da živi kao neko ko nije.

Bez obzira na to kako deluje, on je duboko tužan čovek slomljenog srca. Planina Broukbek donela je Džilenhalu nominaciju za Oskara, kao i osvojenu BAFTA nagradu za najbolju sporednu mušku ulogu.

Zodijak (Zodiac)

Samo zato što nešto ne možeš da dokažeš ne znači da to nije istina.

Kako snimiti film o serijskom ubici bez serijskog ubice, pitajte Dejvida Finčera. Odgovor je: prebacite fokus sa ubice na druge likove. Zodijak nije, prema rečima reditelja, priča o serijskom ubici, već novinska priča.

U ovakvoj novinskoj priči, Džilenhal igra istorijsku ličnost (čitav film sniman je na osnovu istinitih događaja), strip-crtača Roberta Grejsmita. Iako je na početku periferni lik u filmu, Grejsmitova mahnita želja da reši zagonetku prerasta u opsesiju koja mu u potpunosti obuzima život. Grejsmit na neki način najavljuje uloge koje će Džilenhal dobiti u filmovima Zatvorenici i Noćne hronike.

Noćne hronike (Nightcrawler)

Šta ako moj problem nije to što ne razumem ljude, već to što ih jednostavno ne volim?

Iako su drastične fizičke transformacije nekoliko puta viđene u karijeri Džejka Džilenhala (Princ Persije, Levoruki), sigurno da je najzastrašujuća upravo ova u filmu Noćne hronike. Da bi odigrao ulogu Lua Bluma, noćnog snimatelja (stringera) nesreća i zločina širom Los Anđelesa, Džilenhal je izgubio čak 13 kilograma.

Ova zamisao isprva nije postojala u scenariju, ali glumac objašnjava da je smatrao da Lu treba da izgleda ispijeno, gladno, kao kojot.

Lu Blum je čovek na ivici opsesije, sa neutaživom željom za uspehom. Luove replike mahom predstavljaju motivacione citate sa interneta i televizije, u čiju tačnost ne sumnja, a čije se etičke korektnosti ne dotiče. Lu je priča o američkom snu. Da bi dobio na lutriji, moraš zaraditi novac da kupiš tiket, kaže Lu na početku filma.

Prikazujući amoralnost jednog čoveka i televizijske industrije, film prikazuje amoralnost čitavog društva, koje dozvoljava nekome takvog profila da postane uspešan. Zastrašujuće ljubazan, izuzetan lažov i manipulator.

Mi ga činimo moćnim, zato što gledamo to što gledamo, objašnjava Džilenhal.

Vešt da mimikom ukaže na neuroze svojih likova (setimo se tikova detektiva Lokija u filmu Zatvorenici), Džilenhal u ovom filmu neke od najdužih monologa izgovara bez treptanja. Zastrašujuće, neprirodno i precizno- sve ono što sam Lu jeste.

Noćne zveri (Nocturnal Animals)

Doživeću da se kajem zbog ovoga. Već se kajem.

U sjajnom filmu modnog kreatora Toma Forda, pratimo tri priče: sadašnjost, u kojoj Suzan, bogata vlasnica galerije dobija knjigu svog bivšeg muža, Edvarda, i počinje da je čita; prošlost, u kojoj pratimo odnos Suzan i Edvarda, romantičnog mladog pisca, kroz njena sećanja o njihovoj mladosti; i imaginaciju, priču iz Edvardove knjige, o Toniju, čiju ženu i ćerku nasilinici odvedu posle noćnog konflikta na putu, u kom on ne uspeva da ih zaštiti.

Džejk Džilenhal formalno igra dva lika: Edvarda i Tonija. U sjajnoj priči o krivici i osveti, u kojoj nijedan detalj nije slučajan, može se reći da Džejk Džilenhal suštinski tumači tri lika, a treći je Toni nakon što sazna da mu je porodica brutalno ubijena.

Dok je Toni na početku priče uplašen i nesnađen, čovek na kome svaki pokret i svaka izgovorena reč izgledaju kao teret, Toni u drugoj polovini priče postaje čovek koji nema šta da izgubi i koji je spreman na sve da bi osvetio svoju porodicu. Film je dobio izuzetne kritike, a Džejk Džilenhal okarakterisan kao „nesumnjivo najbolji glumac svoje generacije“.

Svoju odluku da sarađuje sa Tomom Fordom na ovom filmu Džilenhal je objasnio time što je Ford delovao kao neko ko ne može da nastavi sa svojim životom dok ne ispriča tu priču; za njega, kao glumca, uvek je presudno ono što reditelja samog povezuje sa pričom i zbog čega želi da je podeli sa svetom.

Sudeći po Džilenhalovim dosadašnjim glumačkim ostvarenjima, može se slobodno reći da ovaj recept funkcioniše.

Ostavi odgovor

Please enter your comment!
Please enter your name here

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.