Skupljeni u uzani krug neslobode, terora i medijskog mraka oni pokušavaju stvoriti masu. A masa može sve. Njima je potreban vođa, predvodnik hladne glave i vatrenog srca da probije opnu kruga i povede masu u slobodu. Istorija kaže da su se tako dobijale bitke, stvarale države i osvajala prava svakog naroda koji se odvaži na to.

Ovde je reč o mladim ljudima koji su rešili da donesu promene tamo gde je zabranjeno razmišljati svojom glavom. „Crni bombarder“ je upravo ostvarenje koje prikazuje priču o jednoj neshvaćenoj omladini.

„Napregni svoj zakržljali moronski mozak i pomisli kad si ti uradio nešto što bi nazvao – prava stvar! Šta su to prave stvari? Šta je to što te pokreće? Što te diže kad padaš? Što te gura napred? Što ti bar za trenutak stvori iluziju da nisi jedan običan moron nego živo biće sposobno da misli.“

Kako je nastao „Crni bombarder“

Film „Crni Bombarder“ nastaje, sada već davne, 1992. godine. Za režiju je zaslužan Darko Bajić. On je pored ovog filma režirao i čuvenu seriju Sivi dom kao i filmove: Rat uživo, Zaboravljeni… Pored rada na filmu Darko Bajić se proslavio i predstavama u Zvezdara teatru.

„Crni Bombarder“ snimljen je 1982. godine ali radnja filma odnosi se na budućnost. Fabula je zasnovana na hipotetičkim događajima u Srbiji 1999. godine. To je još jedan od parametara koji ovaj film stavljaju u domen svevremenosti.

Fantastičnu scenografiju u filmu „Crni bombarder“ odradio je Vlastimir Gavreik. Što se tiče kompleksnog i briljantnog scenarija pored Darka Bajića na njemu je radio i Aleksandar Barišić.

Odlična glumačka postava na čelu sa Draganom Bjelogrlićem odlično je iznela radnju i učinila ovaj film kultnim. Pored njega u filmu još igraju i Anica Dobra, Srđan Todorović, Petar Božović

Ko je Crni

„Večeras sam prošao kolima kroz crveno svetlo na semaforu. Zašto? Da li zato što sam ja Broj jedan ili zato što sam Duh koji hoda? Ne, zato što sam idiot zakržljalog mozga kao i ti.“

Radio emisija „Crni bombarder“  koja istrajava u potpunom medijskom mraku uspeva na buntovan način da prikaže stanje svesti glavnog lika. I samo ime „Crni bombarder“ predstavlja eksplozivnu i vatrenu borbenost za visinu, let i slobodu koja mu je uskraćena. Naime, Crni kao voditelj ove radio emisije svaki dan obaveštava svoje slušaoce o diktatorskom režimu u kojem žive. On im na transcendentan način prenosi stanje svog uma. Njegov cilj je da se poveže sa svima onima koji ga slušaju i time spreči teror jednog sistema.

Dragan Bjelogrlić je u filmu „Crni bombarder“ uspeo da unese stav i prodornost. Tako je i stvorio jedinstveni lik buntovnika, verovatno i najpoznatijeg u domaćoj kinematografiji. Ono što bi falilo opisu ovakvog glavnog lika koji diže revoluciju 90-ih godina jeste rock and roll. A, ko bi to bolje uradio nego Žena zmaj sa gitarom koja unosi eksplozivnost upravo kroz muzičku celinu. Njen lik tumači Anica Dobra. Na neki način, gledano iz više uglova, upravo će Luna menjati ulogu Crnog i graditi kompleksnost njegovog lika.

Originalna scenografija

Sama scenografija filma „Crni bombarder“ oblikuje njegovu suštinu. Naime, grad u filmu odiše ruiniranošću. Razorenim ulicama odzvanjaju policijske sirene, pesma mladih pobunjenika i predizborne kampanje sa megafona. Asfalt je u skoro svakoj sceni mokar. U scenama koje su igrane noću, a većina ih je takvih, mokar asfalt obasjavaju sveće poređane pored ulica. Takva atmosfera i tako osmišljena pozornica uvodi svakog gledaoca u samu srž filma i odgoneta njegovu fabulu. Cilj ovakve scenografije jeste da kroz porušen grad prikaže rušilački milicijski režim jedne države. Na tim ulicama odlučujuću borbu vodi masa mladih i neshvaćenih i Crni bombarder koji ih vodi u bolju budućnost.

Ulični buntovnici

„To su opasne ideje. To je opasna muzika. To su opasne frekvencije. I, šta se sad dešava? Ta psihološka bomba odjedanput pukne i onda meni izađe milion ljudi na ulice.“

Scena koja možda i pokreće radnju filma u drugi smer odvija se dok Crni boravi u pritvoru. Sporedni lik koji se pojavljuje samo u par navrata ali u ključnim momentima je Psiho. On je bivši hipik koji boravi sa Crnim u pritvoru. Upravo će nam on otkriti sve hrabrosti koje teraju Crnog, ali i svakog mladog čoveka da se suprostavi sistemu. Taj dijalog pokreće radnju jer ohrabruje Crnog da povede masu. Gledano iz ugla psihoanalize lik Psiha možemo tumačiti i kao um Crnog, njegovu svest.

„Ako je vedro nebo ti zapališ veliku vatru i padne velika kiša. Ti onda možeš da kažeš da si vatrom prizvao kišu ako si je samo zato zapalio.“

U ovim mladim ljudima iz filma „Crni bombarder“  vidi se bes, otuđenost ali i snaga. Oni su možda jedini koji mogu promeniti nešto i spasiti se od propasti. Njihova borba je na ulicama, onim ulicama obasjanim svećama, u grotlu pucnjave i terora. Ta borba u filmu „Crni bombarder“ izražena je kroz muziku, slogu i strast. Radio antena je njihov jedini glas koja, iako ilegalna, uspeva da pošalje te opasne frekvencije među masu.

Svevremenost filma „Crni bombarder“

Darko Bajić je stvorio remek-delo koje odoleva vremenu. Crnog bombardera, Duha koji hoda, možete ubaciti u bilo koju deceniju, na bilo koje mesto na planeti. Iako govori o hipotetičkoj državi ovaj film prikazuje stvarne probleme društva i socijalne nemoći da im se suprostavi. Film „Crni bombarder“  možete posmatrati paralelno sa mnogim svetskim ostvarenjima koji se bave ovom temom, na primer sa Paklenom pomorandžom. Buntovnički duh uvek će prolaziti kroz vreme i to je ono što će zdrav razum u budućnosti držati u životu. Psihodelično okruženje urušavalo je um mladih.

„Znaš, crne rupe nastaju kada se um ubrza do beskonačnosti. Ali u negativnom smislu. Tako da u njima nema ničega. Nema prostora, vremena. Nema drugih ljudi. Nema čak ni tebe“

Muzika kao izraz buntovnosti

Muzika u filmu „Crni bombarder“ je poznata koliko i film. Ti hitovi se još uvek slušaju i i dalje su popularni. Kada danas u nekom zadimljenom pabu čujete Svečane bele košulje osetićete možda melanholiju ili nostalgiju. Ta nostaligija trebalo bi da pokrene svako mlado biće da misli svojom glavom. Umetnost, a u ovom slučaju muzika, je najjače oružje svake zdrave revolucije protiv terora. Tekstovi pesama iz filma „Crni bombarder“ mogu se analizirati kao izraz zdravog čoveka koji teži životu u normalnoj sredini. U njima ima i besa ali i snage i volje za slobodom. Neki od hitova su još i Hodam sad kao zombi, Mjau, mjau, Ne mogu da se ne osvrenem…

Ko su danas Crni bombarderi

Da li su hrabriji oni koji odu ili oni koji ostanu? Potpuno tačan odgovor vam niko neće dati ako ga ne pronađete sami. Ono što je bitno jeste da kroz film „Crni bombarder“  uočite sličnosti sa današnjim vremenom, ali i sa budućim. Ovaj film odgledajte barem jednom svake godine i shvatićete koliko je bitno ne stajati u mestu.

„Ja sam od onih što uvek znaju šta neće.“

POSTAVI ODGOVOR

Upišite komentar!
Upišite svoje ime

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.