Ono što danas predstavlja Njujork – središte svih događanja, umetnosti i mode  – nekada je bio Pariz. Razvoj industrije osamdesetih godina XIX veka uslovio je mnoge državne i društvene promene u Francuskoj.

Tada dolazi do pojave boema koji su se okupljali u kafeima i kabaerima. Kafei su u XVII veku bili središte kulturnih dešavanja, a u XVIII veku postaju mesto za razmenu ideja. Tu su se, jedni pored drugih, nalazili pripadnici elite i ljudi iz naroda, i oni su neminovno pretrpeli uticaj epohe.

Kafei u Parizu

Za jedan od najstarijih kafea u Parizu važi Le Procope, mesto čiji su gosti počevši od 1686. godine bili Volter, Ruso, Didro i ostali enciklopedisti. Oni su tu razmenjivali liberalnije ideje.

U ovom kafeu su se nalazili i revolucionari Robaspjer, Mara i Danton, kao i ostali velikani francuske književnosti, filozofije i umetnosti – Bomarše, Verlen, Balzak, Igo, La Fonten… Po nekim izvorima Bendžamin Frenklin je baš tu napisao Deklaraciju o nezavisnosti SAD-a.

Iako se klijentela danas, naravno, razlikuje od one iz sedamnaestog i osamnaestog veka, kafe je donekle zadržao svoj stari izgled. Na ulazu u Le Procope nalazi se Napoleonova kapa, a na prvom spratu je Volterov mermerni sto. U salonu Lafajet je ogroman barometar, kao i mala biblioteka pre skretanja za toalet gde su muške i ženske prostorije označene sa građanin i građanka.

Novina je to što se danas ovaj prostor može iznajmiti i čak zakupiti putem interneta, te ako nemate rezervisano mesto često možete da čekate više od pola sata na svoj sto, što i nije baš bila praksa pre par vekova.

Što se tiče menija, iako je i on pretpreo velike promene, ipak se mogu naći tradicionalna i stara jela, poput iznutrica.

Monmartr

Ulica Lepik je sve do devetnaestog veka bila mesto gde su ljudi tokom kišnih i snežnih dana morali da ostavljalju svoje konje da bi stigli do crkve Svetog Petra na Monmartru i popnu se pešaka do odredišta. Tako je bilo sve dok je Napoleon nije popločao i tako ujedno olakšao kretanje i stvorio prostor za kreiranje onoga što danas vidimo u toj ulici.

Monmartr
Monmartr

Pre svega, tu je čuveni Caffe Des Deux Moulins, koga je proslavio reditelj Žan-Pjer Žene u filmu Čudesna sudbina Amelije Pulen. Pored ovog kafića, danas se tu nalazi radnje sa suvenirima, čokolaterije i kafići čime se ulica prilagođava potrebama turista.

Mesto koje je od osnivanja promenilo nekoliko imena i koje beleži prilično zanimljivu istoriju je kabare Le Lapin Agile. Njegova klijentela je bila poprilično šarolika, od poznatih umetnika poput Pabla Pikasa, Tuluz Lotreka, Čarlija Čaplina pa sve do boema koji su dolazili da uživaju u vinu, apsintu i ostalim napicima.

Za današnji naziv je zadužen karikaturista Andre Žil koji je naslikao na zidu zeca koji iskače iz šerpe sa vinom u ruci i prepoznatljivom francuskom beretkom. Sve više ljudi je od tada počelo da prepoznaje lokal po ovoj ilustraciji, te se naziv zadržao do danas, što je ovekovečio Pikaso slikom At the Lapin Agile. Njegovi današnji posetioci mogu da uživaju u pesničkim večerima i francuskim šansonama koje se pevaju uživo uz pratnju klavira i uz malo veći izbor vina nego ranije, dok je unutrašnjost zadržala starinski izgled sa crvenim lampama, drvenarijom i brojim slikama i posterima po zidu.

Jedan od čuvenih kabarea je takođe i Chat Noir. Krajem XIX i početkom XX veka tu su se izvodile predstave teatra senki pod vođstvom umetnika poput Anrija Rivijera i Emanuela Poarea. Čuveni poster je izradio Teofil Stenlen, koji je tako najavljivao gostovanja kabarea Crna mačka širom Francuske.

Kabare se u ovom izvornom obliku zadržao do 1897. godine i predstavljao je prvi moderni kabare, gde su ljudi sedeli i posmatrali plesne i pozorišne tačke ispijajući alkohol. U to vreme, koje se zbog prosperiteta celokupne države naziva i Belle epoque, kabare je imao i svoj humoristički žurnal koji je izlazio sve do 1895. godine.

Danas nisu baš ostali tragovi nekadašnjeg stila i načina života te se na njegovom mestu nalazi hotel koji sadrži motive i postere čuvenog kabarea. Sam restoran u sklopu hotela je sadržao samo naziv, te su sad gosti uglavnom turisti koji večeraju uz pratnju klavira.

U ovom delu grada mnoge kuće i zgrade su u međuvremenu porušene, ali su srećom neke od njih zabeležene fotografijom, ostajući tako zamrznute u vremenu. Jedna od takvih je i  kuća Gabrijele D’Estre, ljubavnice Anrija IV. Namena ovog zdanja je tokom istorije bila raznolika, počevši od crkve, vinarije pa sve do kabarea dok 1920. godine nije konačno srušena. Danas se u ovom delu grada nalaze stambene zgrade sagrađene početkom dvadesetog veka i noćni klubovi škatljive tematike.

Početkom dvadesetog veka, kada francuska filmska dostignuća postaju sve brojnija i brojnija, kreće se sa izgradnjom bioskopa i otvaranjem bioskopskih sala u već postojećim zdanjima.

Izgrađen 1921. godine, u egipatskom art-deko stilu, bioskop Luksor je imao poprilično burnu istoriju. Naime, nakon što posle Drugog svetskog rata nije bio u fuknkciji zbog pada interesovanja i poseta, otvoren je opet 1983. godine – sada kao noćni klub pod imenom La Derobade, a nešto malo kasnije postaje gej klub najveći u Francuskoj. Posle ove istorije bioskop je otvoren ponovo 2013. i predstavlja stecište okupljanja ljubitelja sedme umetnosti.

Jedno od fantomskih mesta je i Gaumont Palace, bioskop izgrađen početkom prošlog veka, čija je namena prvenstveno bila hipodrom, koji je imao kapaciteta da smesti i do 6.000 osoba. To je bilo takođe mesto gde su se tokom njegove ne baš duge istorije održavali razni spektakli – od cirkuskih tačaka do fudbalskih mečeva, ali koji nije uspeo da se održi do danas. Na njegovom mestu se danas nalazi veliki tržni centar Kastorama i hotel Merkur.

Čuveni pariski kvartovi

Najstariji kvart u Parizu je svakako Latinska četvrt, koja se još od trinaestog veka smatra studentskom četvrti i gde je 1257. osnovan prvi Univerzitet u Parizu – Sorbona.

Srednjovekovni stil koji se još uvek nazire na ulicama ove četvrti, studenti koji užurbano čavrljaju dok traže neke od knjiga u obližnjim antikvarnicama je prizor koji još uvek može da se zatekne, uprkos načičkanim radnjicama suvenira, restoranima, bistroima, modernim radnjama gde se prodaju figurice i knjige o Marvelovim junacima, ali i o ostalim junacima iz popularnih serija i filmova – Igre prestola, Rik i Morti, Betmena i mnogim drugima koje bi trebalo da privuku studente.

Međutim, tu se nalaze i pozorišta i bioskopi raznovrsnog repertoara, neki po pristupačnijim neki malo manje pristupačnim cenama. Od popularnih i velikih sala pa sve do malih, alternativnih i ušuškanih, ima izbora za svačiji ukus i džep.

1 KOMENTAR

  1. Pariz je jedna od definitivno najlepših destinacija koje sam ikada posetila, svako ko je u prilici da ga poseti trebao bi da iskoristi tu priliku :)

POSTAVI ODGOVOR

Upišite komentar!
Upišite svoje ime

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.