Da li mit o pijanim piscima ima osnova? Da li je alkohol neodvojiv od književnih ideja i inspiracije? Da li je ljubav velikana pisanih misli prema alkoholu uticala na njihova dela? Dugačka edicija slavnih pijanaca na književnoj pozornici svedoči o „literaturi koja je tekla“.

Izdvajamo vam neke od najvećih imena koja su sedela za književnim stolom, ali i onim drugim, barskim i kafanskim.

1Koji pisci su vodili boemski život?

Velika su književna imena ušla u legendu po pijanstvima i poročnom životu. Boemski život kao da je bio rezervisan za velikane pisane reči koji su se okupljali po kafanama i birtijama. Poznat po uživanju „u čaši“ bio je i Borislav Pekić, o kome su kružile priče da pije kao smuk. Kada ga je jedan prijatelj pijanog nosio iz kafane rekao mu je: „Sada je na tvojim leđima teret srpske književnosti!“

Rade Drainac u jednoj svojoj pesmi kaže: ,,Vino za me ne beše ko za ništariju drugu pohlepna navika sebe da uništavam, u njemu sam mnogu svoju tugu, umeo da tiho uspavam.“ Puškin i Jesenjin inspiraciju za mnoge svoje pesme nalazili su u vinu. Mika Antić, Janko Veselinović, Momo Kapor, Jakov Grobarov, Dostojevski i mnogi drugi takođe su voleli „dobru kapljicu“.

Napijalo se u svim epohama, a dva najveća poroka svih ovih velikana bili su alkohol i pisanje. Alkoholom su čistili grlo, a pisanjem dušu. Česta su mišljenja da između umetnosti i poroka postoji neka tesna veza i da pisanje zahteva maštu koju alkohol stimuliše. Ili su nam možda umetnici mogli ostaviti više, da je bilo većih reka reči, a manjih reka alkohola?

Zanimljivo je Geteovo zapažanje o Šileru: „Alkoholno piće sputavalo je toliko puta njegovu maštu, da nije mogao dati nemačkoj književnosti ono što bi dao inače.“

Cela je istorija književnosti jedna velika točilica misli i pića, a životi književnika poetičniji i od poezije. Iako su svi oni verovali u to da više uzimaju alkohol nego što uzima alkohol njih, izgleda kao da je na kraju ipak flaša pobedila. Istina je da su gotovo svi slavni „dobrog cuga“ dali danak alkoholizmu. Umirali su rano, i ko zna za koliko velikih pesama, drama, romana nas uskratili.

Piše: Tamara Softić

Sledeći

5 KOMENTARI

  1. Osmanski sultan Selim II toliko je
    popio da je stekao nadimak Pijanac.
    Njegova ljubav prema vinu bila je
    uzrok njegove invazije na Cipar
    1570. godine. Kad je Selim osvojio
    ciparske tvrđave, papa Pio V nastojao je uvjeriti europske države
    da formiraju pomorsku vojsku
    protiv Turaka. Godinu dana kasnije,
    Venecija, Španjolska, Malta, Genova i
    Papinske države formirale su flotu
    okrenutu Turcima u bitci kod Lepanta, na jugozapadu Grčke, u
    Korintskom zaljevu, 7. listopada
    1571. U toj pomorskoj bitki bilo je
    210 turskih brodova i 25.000
    turskih vojnika. Borila se 264 bolje
    kvalitetna kršćanska broda i 80 000 bolje naoružanih kršćanskih
    vojnika. U bitki je sudjelovalo 90
    posto brodova u Sredozemnom
    moru. Ujedinjena kršćanska flota
    loše je pobijedila Selimovu flotu.
    Turci su izgubili većinu mornarice. Iako je Cipar ostao pod kontrolom
    Selima II. Pijanca, koji je i dalje
    uživao u poznatom ciparskom vinu,
    počeo je još više piti da bi zaboravio
    koliko košta. Umro je tri godine
    nakon bitke kod Lepanta, u pedesetoj godini života, od
    posljedica ovisnosti o alkoholu.

POSTAVI ODGOVOR

Upišite komentar!
Upišite svoje ime

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.