Da li mit o pijanim piscima ima osnova? Da li je alkohol neodvojiv od književnih ideja i inspiracije? Da li je ljubav velikana pisanih misli prema alkoholu uticala na njihova dela? Dugačka edicija slavnih pijanaca na književnoj pozornici svedoči o „literaturi koja je tekla“.

Izdvajamo vam neke od najvećih imena koja su sedela za književnim stolom, ali i onim drugim, barskim i kafanskim.

11Skot Ficdžerald

Skot Ficdžerald 1937, By Carl Van Vechten – Van Vechten Collection at Library of Congress, Public Domain, https://commons.wikimedia.org/w/index.php?curid=120659

Ovom velikom američkom piscu Hemingvej je zamerao da se prebrzo napije i kad pije sasvim malo. Isticao je da je „previše bilo čega loše, previše šampanjca sasvim dovoljno”, kao i da „butelja vina na kraju dana nije ništa drugo nego ljudsko pravo”, ali je od butelje vina stigao do butelje džina dnevno.

Skot Ficdžerald je takođe rekao da „za razliku od romana koji zahteva predano pisanje i koncentraciju, nešto kraće književne forme lakše je kombinovati sa ispijanjem značajnih doza alkoholnih pića”. O njegovoj zavisnosti svedoči i rečenica: „Čovek prvo uzme piće, onda piće uzme piće, a onda piće uzme čoveka.“

Voleo je da pije koktel koji je sam osmislio, a u osnovi se pravio od limuna i džina.

4 KOMENTARI

POSTAVI ODGOVOR

Upišite komentar!
Upišite svoje ime

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.