Telefone isključite, nek’ svaki časovnik stane,
Dajte psu sočnu kost, jer ne sme ni da lane,
Utišajte sve klavire, i uz bubanj prigušeni
Sad iznesite kovčeg, neka uđu ožalošćeni.

Neka nad našim glavama žalobno kruži avion,
I neka po nebu ispisuje poruku „Mrtav je on“ ,
Vratove bele golubicâ crni flor neka ogrne,
Saobraćajac neka navuče rukavice pamučne crne.

On je bio moj sever, moj jug, istok i zapad,
Moja Nedelja kad se odmaram i moja nedelja radna,
Moje podne, moja ponoć, moj govor, moja pesma;
Moja zabluda beše da ljubav biće večna.

Više ne želim zvezde, njihov sjaj neka sad trne,
Najurite i Mesec, i rasparčajte Sunce.
Raskrčite sve šume, okean neka se izlije,
U onome što dolazi nikakvog dobra nije.

preveo Damir Malešev

POSTAVI ODGOVOR

Upišite komentar!
Upišite svoje ime

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.