Opšteprihvaćeno viđenje istorije Zapadni svet opisuje kao vodeću silu koja ostatku planete nameće etičke, estetičke, naučne i druge vrednosti. Pod takvom pretpostavkom, svako površno pristupanje razumevanju svetske istorije neminovno dovodi do nastanka predrasuda i stereotipa prema ostatku sveta, naročito Crnom kontinentu – Africi.

Ubuntu filozofija

Dok su velike svetske sile činile čuda u ekonomskom ili tehnološkom smislu, Afrika nije bila u stanju da doprinose napretku takve vrste. Umesto toga, Afrika svoj doprinos daje u vidu socijalne etike koja razvija duboko poštovanje prema čoveku i ljudskim vrednostima.

Etika i moral

Etika je filozofska disciplina koja se bavi moralom, a moral je skup društvenih pravila, principa i normi koji usmeravaju postupke ljudi u zajednici. Zapadna filozofska misao usmerena je na razvoj normativnih etičkih teorija, kao što su etika vrlina, Kantova deontologija i utilitarizam. Normativne teorije podrazumevaju da na osnovu društveno-prihvatljivih etičkih normi određujemo kakav postupak treba da bude da bi bio moralno ispravan.

Afrički narodi, kao organizovane i funkcionalne ljudske zajednice, nesumnjivo imaju razvijen etički sistem – sistem vrednosti, principa i pravila – koji bliže određuje način na koji pojedinci u zajednici treba da deluju. Afrička etika je, takođe, normativna teorija.

Moralnost kod zapadnoafričkog naroda Akan

Narod Akan je jedan od istorijski najznačajnijih i najbrojnijih etničkih grupa koje naseljavaju prostore zapadne Afrike. Preko 20 miliona ljudi, pripadnika ovog naroda, pretežno naseljava teritorije današnje Gane i Obale Slonovače. Akani su za sobom ostavili bogatu kulturu, zanatsku umetnost i ratničku, kraljevsku istoriju. Veruje se da su stari kao šume u Kongu.

Dva pojma koja dominiraju u svakodnevnoj društvenoj praksi i etičkom promišljanju ovog naroda su „humanost” i „bratstvo”. Ovi pojmovi konstituišu osnovne kriterijume ljudskog postupanja. U afričkom jeziku „humanost” nije samo antropološki, već je i etički pojam koji opisuje relacije među članovima ljudske vrste. „Bratstvo” se odnosi na zajednicu muškaraca i žena sa istovetnim potrebama i interesima.

AfrikaAko smo ljudi, onda smo braća. Među nama ne postoje razlike, svi pripadamo jednoj, ljudskoj vrsti i zajedno delimo iste vrednosti, osećaje, nade i želje.

Etika naroda Akan je humanistička i utilitaristička. Humanizam je filozofska doktrina prema kojoj su ljudska dobrobit, potrebe i interesi osnovne vrednosti.

Kao i kod utilitarizma, u akanskom etičkom sistemu dobro je određeno u terminima posledica. To znači da je neki postupak dobar ili moralno ispravan ukoliko su njegove posledice povoljne tj. ako doprinose opštoj dobrobiti čovečanstva. Prema tome, postupci koji promovišu i podstiču kolektivizam, lojalnost i solidarnost prema drugim članovima zajednice dobri su, a oni koji to umanjuju, jesu loši, nemoralni.

Šta je ispravno relativno je u odnosu na situaciju. Moralnost se ne tiče nijednog apsolutnog standarda kao što je istina ili pravda. Moralnost se odnosi na povećanje društvenog dobra u određenoj situaciji.

Ili, kako bi utilitaristi rekli: dobro je ono što doprinosi najvećoj mogućoj sreći, najvećeg mogućeg broja ljudi. Dakle, osnova moralnosti je ispunjenje obaveza prema braći i komšijama, kao i življenje u miru sa njima.

Šta nam govore maksime Akan-etike

Humanost nema granice

Iako afrički narodi tradicionalno žive u malim zajednicama i podeljeni su u različite etničke i kulturološke grupe sa složenim mrežama rodnih odnosa, oni veruju da  čovečanstvo obuhvata sve ljude – i one izvan njihovih uskih geografskih granica.

Prema tome, humane odnose treba graditi sa svima i prema svima. Upravo zbog toga, u skoro svim autohtonim afričkim jezicima (izuzev jezika poput Hausa i Svahili, koji su preuzeli znatan broj arapskih reči) ne postoji reč za „rasu”. Umesto toga, postoje reči „osoba”, „ljudsko biće”, „ljudi”. I kada drugi govore „crna rasa” ili „bela rasa”, Afrikanci kažu „ljudi crne boje kože” itd.

Čovekov brat je čovek

Humanost podrazumeva da su svi ljudi, bez obzira na rasne i etničke pozadine, braća. Termin „brat”označava brojne i kompleksne porodične odnose u kojima su svi povezani krvnim vezama. Međutim, postoje druga značenja ove reči. Značenja koja nastoje da uzdignu ljudske odnose sa nivoa čisto biološki determinisanih krvnih veza na nivo gde bratstvo kao suština čovečanstva transcendira slučajnost ljudske biologije, rase, porekla i kulture.

U praktičnom pogledu, ovo dovodi do vrlina kao što su gostoljubivost, velikodušnost i briga prema drugima. Ideja bratstva počiva na verovanju da smo svi zajedno umotani u snop života i da zbog toga postoji veza između dva čoveka i pre nego što otvore usta da započnu razgovor.

Ubuntu filozofija

Ljudsko biće je lepše od zlata

U ovoj maksimi ističe se unutarnja lepota svakog čoveka. Zlato ima najveću vrednost, a pošto je čovek lepši od zlata, treba da osetimo lepotu i važnost pojedinačnog ljudskog života i da pokažemo međusobno poštovanje kroz samilost, nežnost i razumevanje.

Zbog toga je naša moralna dužnost da budemo otvoreni prema interesima i dobrobitima drugih, kao i da pružimo pomoć kome god i kad god je ona potrebna. Takođe, ova maksima ističe da je prepoznavanje vrednosti ljudskog bića važnije od posedovanja bilo kakvog bogatstva.

Ubuntu – filozofija života

Za razliku od prirodnog i spontanog razvoja etičkog sistema naroda Akan, ubuntu se, kao relativno mlada filozofija, razvija sa određenim ciljem.

S obzirom na nepravednu istoriju koja je zadesila afrički kontinent u dugogodišnjem procesu kolonijalizacije, Afrikanci 70-ih godina prošlog veka razvijaju ubuntu iz potrebe za oživljavanjem izgubljenog identiteta.

Ubuntu je imao potencijal da afričkom narodu povrati kulturološke i društvene vrednosti i da im omogući da ponovo dožive sebe kao dostojanstvena ljudska bića. Zahvaljujući Nelsonu Mendeli ubuntu postaje poznat i van granica Afrike.

Na različitim južnoafričkim jezicima „ubuntu” znači „biti čovek”. Ubuntu je filozofski sistem koji prodire u sve sfere afričkog života, a čije ideje u celosti oblikuju i vode afrički pogled na svet. Ubuntu otelotvoruje značaj solidarnosti i izričito se protivi nejednakosti i izolovanom individualizmu.

Ovo je transkulturalna filozofija u smislu da daje određeni obrazac ponašanja za sve ljude, bez obzira na geografsko, genetičko i socijalno poreklo. Ukoliko bi se ubuntu prihvatio, omogućio bi Afrikancima da usade duh zajedništva u svet koji je ozbiljno izmučen individualističkim manirizmom.

Tri maksime Ubuntu filozofije

Prva maksima tvrdi da biti čovek znači potvrđivati svoju humanost na osnovu prepoznavanja humanosti kod drugih ljudi i na tom osnovu, sa puno poštovanja, uspostaviti odnose sa drugima.

Druga maksima nalaže da ako je čovek suočen sa izborom između bogatstva i očuvanja života drugog ljudskog bića, on uvek mora odlučiti u korist očuvanja života.

Treća maksima, kao princip duboko ukorenjen u tradicionalnu afričku političku filozofiju, kaže da kralj svoj položaj, uključujući i sve moći koje su povezane sa njim, duguje volji naroda koji mu je povlašćen.

Poruka koju afrički kontinent odašilje ostatku sveta sasvim je jasna. Afrička kultura i umetnost samo su jedan primer više koji potvrđuje da je pogrešno osuđivati stvari koje ne razumemo. U tom maniru, treba se otarasiti etiketa koje pripisujemo Afrikancima i koje za sobom nose određene degradirajuće konotacije – afričke zajednice nisu plemena i afrička umetnost nije primitivna.

Piše: Aleksandra Knežević

2 KOMENTARI

  1. Upravo tako, ,,biti čovek” najteža je i najplemenitija misija koju treba da prođemo i ispunimo u ovom našem,kratkom i prolaznom, ovozemaljskom bivstvovanju.Ali neznanje, zmija Taština i bezosećajnost, nebriga za druge ljude odvode nas putevima propasti istinskih vrednosti i večne patnje…
    Radeći na tekstu o severnoameričkim Indijancima(njihovoj istoriji,kulturi i etici) došao sam do sličnih ili istih moralnih načela naroda koji bestijalno uništen i ocrnjen kao primitivan,divlji,bezbožan…A treba samo zagrebati malo ispod površine zlotvora i pobednika koji pišu istoriju drugih…Ubuntu i indijanski etički kod suština su ljudskosti koje možete pronaći i u Jevanđeljima, u koja se mnogi ,,vuci u jagnjećoj koži”(bez obzira na licemerje i okrvavljene ruke)neprestano kunu vež 2000 godina…
    Suštinska tema,lepo prezentovana i obogaćena toplinom srca koje je sve manje u hladnom,bezdušnom i sebičnom svetu lažnog sjaja i još besmislenijih ,,bogatstava”…Bravo za Aleksandru!!!

POSTAVI ODGOVOR

Upišite komentar!
Upišite svoje ime

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.