Primi na čelo poljubac taj!
Na rastanku, sad kad je kraj,
Ovo mi barem reći daj –
Nisi u krivu što moj dan
Svaki je, smatraš, bio san;
Al’ ako iščezla je nada
Danju, il’ noću, bilo kada,
U snoviđenju, il’ bez toga,
Zar nestala je manje stoga?
Sve to što vidimo, il’ tu
Jesmo, to tek je san u snu.

Stojim i slušam huku
Valova što u obalu tuku,
U ruci se mojoj ljeska
Pregršt zrnca zlatnog peska –
Koliko ih je! al’ gle kako
Curi mi u dubinu svako,
Dok plačem tako – dok plačem tako!
Zar jači stisak ove kože
Ne može ih zadržati, Bože?
Zar spasiti ne mogu bar jedno,
Od vala što ih čeka žedno?
Zar sve što vidimo, il’ tu
Jesmo, to tek je san u snu?

sanjanje

3 KOMENTARI

POSTAVI ODGOVOR

Upišite komentar!
Upišite svoje ime

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.