Uspon TV serija

Alan Bol, producent koji stoji iza filma Američka lepota (American Beauty) bio je jedan od prvih koji je uvideo snagu serijalizovanog narativa TV serija, i ishod ovog uvida bio je njegov prelazak iz industrije filma u biznis televizije.

Naravno, ne treba osporavati uticaj koji su Sopranovi imali na celokupni dalji razvoj storitelinga za ovaj medijum, ali dok je to uvek bila filmska priča o mafiji koja je zapravo priča o porodici (sa snažnijim fokusom preciznog crtanja svake strane janusovskih lica junaka), Šest stopa pod zemljom (Six feet under) išao je korak dalje, dajući osoben izraz svežoj formi sa svojim crnim humorom i netipičnom pričom.

Oko 2005. godine, kada HBO dostiže svoj vrhunac u štancovanju kvalitetnih (ujedno i visokobudžetnih) serija, dolazi do malog obrta jer gubici nadmašuju prihode, što rezultuje u potrebi da se dve odlične serije završe prerano. U pitanju su, naravno, Rome i Deadwood.

Ali iako mnogi ocenjuju da je njihov završetak previše neprirodan i nagao (što je možda tačnija odlika prve serije), Deadwood je ipak imao dostojno finale, u tonu Milčovih granajućih narativnih puteljaka, od kojih se mnogi pretvore u ćorsokak na čije se postojanje blagovremeno zaboravi.

Scena iz serije Deadwood
Scena iz serije Deadwood, Screenshot izvor: https://www.youtube.com/watch?v=mFIojradr4Y

Deadwood kao fuzija vesterna i drame

Deadwood je istovremeno predstavljao rizik i jedinstvenu šansu.

Sa jedne strane, žanr vesterna bio u izumiranju – ako već nije bio mrtav onda je preostalo tek dovoljno života da se nesvesnom telu tek refleksno batrga jedna noga. Sa druge strane, očigledno je i dalje postojala publika koja je zahtevala revitalizaciju ovog žanra koristeći se novim medijumom za prikazivanje priče na dosad neviđen način.

U tome je ova serija i uspela. Koristeći istorijske i fiktivne ličnosti kao podlogu za pokretanje priče o slobodi i granicama (fizičkim i psihičkim), Deadwood nam pruža životnu uverljivost koja ima svoje mesto u fikciji, iz koje takođe crpi snagu verodostojnosti.

Dejvid Milč je već putem prethodnih ostvarenja kao što je visoko-nagrađivana serija NYPD Blue postao poznat po svom izražajnom jeziku i mogućnosti da vešto barata koncima višestrukih i ispreplitanih narativa. Vešto ne znači i dosledno jer je povremeno gubio konce, ali sve se to može oznaiti kao blaga nuspojava jednog genija.

U Deadwoodu je ovakav genij dobio mogućnost da procveta: u pitanju je istorijska priča o ilegalnom naselju izgrađenom na području između Amerike i Indijanske zemlje koja još nije bila pripojena Sjedinjenim Američkim Državama. Posle otkrića zlata u ovim brdima, mnogi su poželeli da se obogate, zbog čega je došlo do izgradnje nekoliko objekata zarad noćenja i snabdevanja hranom i pićem. Blagovremeno je stvoreno svojevrsno naselje u kojem ne vlada zakon, gde nema autoriteta.

Obrada likova serije

U pilot epizodi već imamo jasnu postavku likova za studiju karaktera: šerif iz Montane, Set Bulok, prikazuje svoj smisao pravde time što se odlučuje da sam učestvuje u smrti čoveka osuđenog na vešenje određeno za naredni dan. Ovime on sprečava odmazdu koju nad njime planira banda koju je osuđenik oštetio i time ih osramoćuje, sprečavajući dalje nasilne akcije.

Al Sverendžen, vlasnik Gem Saloona, takođe prikazuje svoj preduzetnički talenat i svoju hladnokrvnu proračunatost koja taj dar unapređuje, time što po svaku cenu želi da zadrži goste u svom lokalu u trenutku kada nastane pometnja zbog mogućeg napada od strane Indijanaca.

Iako se okosnica priče predstavlja kroz dijametralne suprotnosti ova dva lika, serija svakako obiluje i drugim snažno izgrađenim junacima (i antijunacima).

Likovi se rasvetljuju ne samo kroz njihove lične namere i akcije, solilokvije i dijaloge nego i kroz međusobne odnose. Široka lepeza osobina svakog od njih ponaosob utiče na to da ti međuodnosi postaju kompleksna mreža kontradiktornosti koje su suštinske za ljudski karakter, i koje uspevaju da oplemene čak i likove kao što je Al koji je od početka važio za beskrupuloznog preduzetnika.

Na isti način interakcija između Kalamiti Džejn i Čarlija Atera stvara preko potreban komični napetoj atmosferi naselja Dedvud, gde skoro tradicionalno na nivou epizode gledamo spuštanje novog kovčega u raku iznad koje epileptičar sveštenik sriče reči kako mu Bog šapuće uz datu bolest.

Dominacija nijansi prljavog

Deadwood ima veliku nadmoć nad gledaocem, koristeći sve resurse emotivnog naboja proisteklog iz retoričkih sposobnosti vešto iscrtanih likova na pozadinu tog platna, pozadinu obilatu blatnjavim bojama koja dominira serijom – sa metaforičke i vizuelne strane.

Bilo da govorimo o moralu one tranzicione nijanse smeđe koja neodlučno stoji na granici između svetlije boje čestito kupljene čizme u radnji Sola Stara, ili one tamnije smeđe kojom su obojeni papci krvoločnih svinja Kineza Vua koje mukotrpno rade da teret nepoželjnih leševa skinu sa ruka Ala i njemu sličnih, Dedvud uspeva da prikaže te nijanse u svojoj punoći, kroz autentični doživljaj datog vremenskog perioda.

Iako se može smatrati da su elementi vesterna čvrsto utkani u tkivo serije, Deadwood ipak predstavlja više dramu nego vestern ostvarenje, od tog žanra preuzimajući samo dovoljno tropa da ih obradi na sebi svojstven način, uz povremenu dozu ironijskog otklona od narativnih tehnika kojima vestern filmovi obiluju. Svakako, Deadwood stoji kao zasebno ostvarenje, i kao jedna od najboljih TV drama koje vredi pogledati.

 

Za recenzije pojedinačnih sezona i epizoda o seriji Deadwood, pogledajte blog Vudemn Recenzije od istog autora.

POSTAVI ODGOVOR

Upišite komentar!
Upišite svoje ime

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.