Zamisao o estetskoj državi sasvim sigurno zvuči neobično u odnosu na epitete koje smo državi navikli da dajemo. Međutim, Šileru, kao jednom od najvećih romantičara, estetska država predstavlja odgovor na društvene probleme njegovog doba.

Pisma o estetskom vaspitanju čoveka, samim tim što je forma pisma u pitanju, upućuju na to da Šiler ne želi da se obrati celokupnoj zajednici nego da želi da priđe čoveku kao individui koja je važan deo društva. Šiler govori o estetskom vaspitanju – dakle, estetsko raspoloženje je ključno za napredak čovečanstva, odnosno umetnost je ključna i neophodna.

Borba dva nagona

Čovek prošlosti je okrenut ka materiji. Šiler to naziva nagonom za materijom, za razliku od nagona za formom. Ova dva nagona su u suprotnosti i njihov odnos se može odrediti i kao odnos čulnosti i razuma, u kome je prirodni čovek okrenut ka čulnosti, a moralni ka razumu. Da bi prirodni čovek napredovao potrebno da ostvari progres, a taj progres nije moguć ukoliko se čovek oslanja isključivo na čulnost koja se ne unapređuje razumom. Čulnost ne treba da se povinuje razumu nego da se razvija u odnosu sa njim, ili kako bi Šiler rekao, formom.

Kod Šilera nije moguće samooblikovanje ni samo uz pomoć nagona za formom – da bi se čovek razvio potrebna su oba nagona. Bez čulnosti napredak ne bi bio izveden u potpunosti i na prirodan način, i to bi značilo da je jedan nagon prevagnuo nad drugim.

Nagon za igrom

Fridrih Šiler, autor portreta: Ludovike Simanowiz
Fridrih Šiler, autor portreta: Ludovike Simanowiz

Dakle, oba nagona treba da budu u ravnoteži. Oni se ne potiru nego se nalaze u dijalektičkoj igri dva nagona. Upravo u trećem nagonu koji predstavlja sjedinjavanje oba nagona, u nagonu za igrom, čovek se nalazi u nulta stanju i slobodi. Ovaj treći nagon aktivira umetničko delo – igrom čovek ne dobija ništa drugo sem mogućnosti da bude i radi šta hoće.

Čovek ne može direktno preći sa prirodnog na moralni nagon, zato sredinu predstavlja nagon za igrom – iz stanja određenosti treba preći u stanje odredljivosti, a to stanje je, zapravo, estetsko raspoloženje.

Estetska sloboda i estetska država se nalaze upravo u toj mogućnosti određenja sopstvene ličnosti: u nuli čovek je najslobodniji. Ovime Šiler postiže nešto izuzetno. Kultura postaje mesto beskrajne slobode iz koje se može formirati ličnost čoveka. Ona se formira upravo na način na koji čovek to želi.

Dakle, iz određenosti prirodnim stanjem čovek prelazi u estetsko, odredljivo stanje, da bi sebe samooblikovao u moralnog čoveka, a to predstavlja najviše stanje koje čovek može postići. Priroda nas prva oblikuje, nakon toga čovek oblikuje sebe samog i postaje zakonodavac prirodi – tu se nalazi njegova sloboda.

Umetnost kao sredstvo vaspitanja čovečanstva

Stvaranjem estetskog predmeta (ili lepe forme, kako još Šiler kaže) umetnik ima mogućnost da utiče na druge ljude. Dakle, umetnik ima društvenu odgovornost. Ostatak društva taj estetski predmet provocira, a umetnikova namera je da umetničkim delom izazove lep privid na koji će čovek odreagovati.

Estetski privid treba razlikovati od logičkog privida, jer logički privid predstavlja prevaru, a estetski igru. Šiler, naime, ne smatra da lep privid obmanjuje i onemogućava istinsko saznanje, kao što se smatralo u tradiciji. On smatra da se čulnost preko estetskog iskustva treba shvatiti pozitivno. Umetnost ne kopira stvarnost, ona je prevazilazi.

slobodna igra

Kako doći do slobode?

Umetnost stvara čovek, umetnošću čovek deluje na drugog čoveka, a umetnička dela imaju vaspitnu ulogu. Ovakva vrsta obrazovanja nije tipično školska u kojoj učenik samo upija informacije koje su potrebne nego čovek mora uz pomoć umetničkog dela da se aktivira i shvati sebe kao beskrajnost mogućnosti – on mora doći do slobode. Šiler tvrdi da se sloboda nalazi upravo u reakciji čoveka na umetnička dela, a to je slobodna igra dva nagona koja se u njemu dešava.

Igra je ključna u oblikovanju čoveka, ona je, zapravo, temelj na kome se čovek gradi kao samosvesna individua. Kada je čovek estetski obrazovan, onda on ima mogućnost da stvara lepu umetnost i tom produkcijom izaziva reakcije drugih ljudi, a estetski obrazovane ljude Šiler naziva lepim dušama. Prenošenjem etetskog obrazovanja krug lepih duša i lepih formi se širi, zamisao je izuzetna: čitava estetska država se sastoji od lepih duša, ona je estetska, ona je slobodna!

Šilerova estetska država je misaona koncepcija koja je osmišljena da bi ukazala na to da je potrebno da se svaki pojedinac ostvari najviše što može da bi se i država mogla razviti. Kao umetnik, Šiler smatra da se napredak države može ostvariti baš putem umetnosti, tj. estetskog obrazovanja.

Ova Šilerova zamisao je krajnje pozitivna i idealistički posmatra čoveka. Treba uzeti u obzir upravo to da je svaki čovek samostalna i samosvesna individua, dakle, neće svaki čovek pristati na ovakvu vrstu vaspitanja, čime se koncepcija estetske države ne može ostvariti u potpunosti i postaje utopija.

Teško je krenuti šilerovskim putem samooblikovanja kroz umetnost u našem savremenom društvu u kome je razumljivije govoriti o napretku u tehnologiji i naukama, a ne o napretku čoveka.

POSTAVI ODGOVOR

Upišite komentar!
Upišite svoje ime

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.