Jedna od najboljih stvari koja se događa u Holivudu jeste njegova sklonost da se pomeri sa mesta – da zasnuje filmove fikcije na činjenicama i da ih snima na stvarnim mestima umesto u studiju, rekao je filmski kritičar Džejms Agi.

Tako se u posleratnoj Americi ’40ih godina prošlog veka pojavljuju filmovi koji pokazuju izmišljene priče snimane u eksterijeru i zasnovane na tadašnjem životu u Americi. Svi ti filmovi pripadaju žanru – film noir.

Naziv: Film Noir

Film noir, u prevodu „crni film“, dobio je taj naziv 1946. kada su francuski kritičari uočili da u američkim kriminalističkim i melodramskim filmovima tog doba preovladava raspoloženje puno cinizma, tame i očaja. Termin su izveli iz veoma popularnih detektiviskih romana u Francuskoj pod nazivom Seire Noire. Mnogi od tih romana upravo su i adaptirani za filmove ovog žanra.

film noir

 

Jedan od prvih i danas čuven noir film, Dvostruko osiguranje Bilija Vajldera iz 1944. zapanjio je čitav Holivud, čak je i rizikovao zabranu prikazivanja. To je mučna priča o agentu osiguranja koga zavodi žena njegovog klijenta i nagovara ga da ubije njenog muža kako bi dobila novac od muževljevog osiguranja. Kritičari su obrazložili zgroženost filmom rečima ovde nema ni traga sažaljenja ili ljubavi.

Dvostruko osiguranje
Dvostruko osiguranje

Karakteristike

To je i osnovna karakteristika ovih filmova – potpuno odsustvo osećanja, teška atmosfera, (posle)ratni pesimizam i nihilizam, osećanje teskobe i nepopravljivosti ljudskog društva.

Umetnici su smatrali da je upravo to slika sveta u kojem živimo – slika pohlepe, požude, surovosti, neherojske prirode ljudskog bića. Ne treba zato da čudi što su sve priče kriminalističko-melodramske jer je kriminal najtačnija metafora za iskvarenost društva i pogrešna moralna stanovišta.

Radnja filma najčešće je smeštena u južnu Kaliforniju, tadašnji simbol za nesklad očekivanja i stvarnosti. Glavni junaci su nesimpatični antiheroji i ljudi izmučeni korumpiranim društvom. Najčešće su to policajci ili detektivi koji dobijaju da reše slučaj i pronađu kriminalca. Ali čak ni za protagonistu ne možemo reći da nije loš čovek ili da se umnogome razlikuje od kriminalca.

Ovaj žanr je iznedrio i femmes fatales – fatalnu ženu koja svoju lepotu koristi kako bi zavodila muškarce sa ciljem da dobije ono što želi (primer: pomenuti film Dvostruko osiguranje). Njena dramska funkcija u filmu bi bila da motiviše glavnog junaka na akciju.

Ponekad je prisutan i narator čiji govor je hladan, depresivan i izaziva nelagodu.

U tehničkom smislu ovaj žanr karakteriše zakrivljenje krupnih kadrova, prigušeno osvetljenje, snimanje noćnih scena noću umesto preko dana sa dodatkom tamnih filtera. Ovime su stvarani oštri kontrasti između svetlih i tamnih delova u kadru kao paralele sa moralnim beznađem koji vlada u svetu i ispravnog života.

Vizuelni izgled, zbog svetla koje stvara senke, često podseća na estetiku koju smo navikli da viđamo u stripovima.

Uticaji

Na stvaranje ovog filmskog stila uticali su nemački ekspresionizam (jer su mnogi reditelji noir filmova bili iseljenici iz Nemačke i Istočne Evrope), filmovi strave, američki filmovi o gangsterima iz ’30ih, poetski realizam, filmovi fikcije, popularne teorije Frojda i možda najvažnije, američko osećanje gubitka iluzije.

Sa druge strane, film noir uticao je svojim karakteristikama na mnoge filmove koji se danas klasifikuju kao neo-noir. Najpoznatiji su Skorsezeov Taksista, Nolanov Memento i Kineska četvrt Romana Polanskog.

Rezime

Replike koje bi verodostojno mogle da rezimiraju čitav film noir, verovatno bi bile: Mogu da priuštim mrlju na svom karakteru, ali ne i na svom odelu iz filma Ota Premingera Laura (1944) i rečenica Ne postoji način da se pobedi, samo da se sporije izgubi izgovorena u Iz prošlosti (1947) Žaka Turnera.

Ostavi odgovor

Please enter your comment!
Please enter your name here

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.