Reč meditacija potiče od latinske reči meditatio, izvedene od glagola meditari, koji znači misliti, fokusirati se. U prevodu, ova reč označava fokus i usredsređenost na bilo koju vrstu fizičke, intelektualne ili duhovne vežbe.

Kako bi se ove tri vrste razlikovale, vremenom je za meditaciju u onom smislu u kom je danas tako nazivamo počela da se upotrebljava i reč kontemplacija. Najpreciznije objašnjenje meditacije dao je američki učitelj i neuronaučnik dr Dž. Kabat Cin, definišući je kao svesnost koja je kultivisana usmeravanjem pažnje na poseban način: namerno, u sadašnjem trenutku, bez prosuđivanja.

Šta je meditacija?

Od ranog detinjstva smo naučeni da ispitujemo stvari iz spoljašnjeg sveta, bez osvrta na unutrašnje biće, zbog čega često nismo svesni svoje suštine, onoga što jesmo i stvarnih uzroka naših radnji. U svakodnevnom životu naviknuti smo da svakodnevno primamo ogroman broj informacija, od kojih nam većina nije potrebna.

Um je konstantno zaposlen njihovim obrađivanjem, zbog čega smo uglavnom fokusirani na ono što mislimo, umesto i na ono što osećamo. Kretanje kroz život sa pažnjom usmerenom samo na misli koje proleću kroz našu svest sprečava nas da osetimo sve ono što možemo iskusiti na emotivnom i duhovnom planu.

meditacija

„Skoncentrisano mišljenje na jednu stvar“ je zapravo samo način na koji se dolazi do stanja bez misli. Meditacija predstavlja niz tehnika kojima se postiže pre svega unutrašnji mir i viši nivo svesnosti. Cilj ovih tehnika je prevazilaženje stvarnosti na čisto materijalnom nivou i spoznavanje onog suštinskog u nama i oko nas, što se često opisuje i kao stanje blaženstva ili nirvane.

Na ovaj način dolazi se do uvida u beznačajnost trenutnih zadovoljstava i spoznaje istinske sreće.

Celo telo je u umu, ali nije ceo um u telu. Um ima sposobnost da prekorači telo.

Swami Rama

Moždani talasi i režimi

Dokazano je da meditativne tehnike utiču na promenu moždanih talasa. Sva naša osećanja i misli potiču od komunikacije naših neurona putem cikličnih elektičnih pulseva. Po šablonu kojim ćelije proizvode pulseve, mozak emituje takozvane moždane talase koji se mogu izmeriti EEG (elektroencefalograf) uređajem.

Moždani talasi se menjaju u odnosu na ono što u datom trenutku radimo i osećamo. Dominacija sporijih talasa rezultira pospanošću, dok su više frekvencije primećene u trenucima uzbuđenja i pojačane aktivnosti.

Brzina moždanih talasa se meri u hercima (HZ) i tako, prema brzini pulsiranja, možemo podeliti režime mozga u pet kategorija: gama, beta, alfa, teta i delta.

  • Gama (40Hz – 70Hz) je stanje potpune fokusiranosti. Prilikom učenja i obrade novih informacija mozak proizvodi gama talase, koji omogućavaju korišćenje maksimalnih intelektualnih kapaciteta. Tokom istraživanja, emitovanje ovih talasa je primećeno i u slučajevima pojačanog osećanja altruizma, univerzalne ljubavi i ispoljavanja „uzvišenih vrlina“
  • Beta (13Hz – 39Hz) stanje je dominantno tokom dana kod većine odraslih ljudi. Ovi talasi su karakteristični za svakodnevnie situacije, zbog čega su prisutni prilikom rešavanja poznatih problema i obavljanja uobičajenih radnji. Beta takođe predstavlja analitičnost i racionalan um, stvoren pod uticajem dubljih nivoa kao neka vrsta mehanizma odbrane od podsvesti.
  • Za razliku od prethodnog stanja budnosti, alfa (8Hz – 12Hz) se pre opisuje kao stanje prisutnosti. Alfa talasi su dominantni prilikom maštanja, sanjarenja, kao i neposredno pre padanja u san. Glavna razlika između ovog i prethodnog stanja je što na ovom nivou prisutni više kao objektivni posmatrači, a manje kao lica koja vrše neku radnju. Takođe, alfa predstavlja i početnu fazu meditacije.
    Teta (5Hz – 7Hz) talasi se proizvode u toku sna, ali mogu biti prisutni i tokom duboke meditacije. Budući da je tada aktivna naša podsvest, mnogo je teže fokusirati se na jednu stvar.
  • Delta (1Hz – 4Hz) su najsporiji moždani talasi, zapaženi jedino tokom spavanja bez snova i u najdubljoj meditaciji. Ovi talasi predstavljaju izvor empatije i stimlišu regeneraciju ćelija i obnavljanje energije, što čini spavanje toliko važanim aspektom ljudskog života.

U psihologiji i psihoterapiji, prilikom rešavanja emotivnih i psihičkih problema, akcenat je upravo na osvešćivanju misli, želja i strahova koje prolaze kroz naš um i skladište se u podsvesnom delu mozga, odakle kontrolišu naša osećanja i radnje, zbog čega često nismo svesni zašto osećamo ili postupamo na određen način.

Cilj svake meditacije jeste da nam omogući svesno postizanje željenog režima kako bismo u budnom stanju pristupili svojoj podsvesti i shvatili informacije koje nam ona šalje.

Vrste i tehnike meditacije

Postoji mnogo vrsta meditacije, ali u budističkoj tradiciji razlikuju se samo dve: meditacija smirenosti, ili samatha i vipassana, odnosno meditacija kojom se okrećemo unutrašnjem svetu.

Prva se služi tehnikom koncentrisanja na jedan objekat; to može biti kako neka slika ili predmet, tako i disanje, vizualizacija ili ponavljanje određene mantre. Za razliku od nje, drugi oblik meditacije sastoji se od vežbi kojima postajemo svesniji svojih osećanja i čula.

šta je meditacija

Vipassana u prevodu znači jasnoća uvida – nju je pronašao i prvi praktikovao Buda, sa ciljem da ostvari dublji uvid u svoju spostvenu prirodu i ljudsko postojanje i time postigne stanje nirvane.

Koncentracija je vrlo korisna, blagotvorna ako je podržana moralom. Mudrost je vrlo korisna, blagotvorna ako je podržana koncentracijom. Um se oslobađa svih nečistoća, ako je podržan mudrošću.

Buda

Meditacija kroz religiju i kulturu

Kolevka meditacije je na istoku, pre svega u Indiji i Kini. Iako je vekovima je bila sastavni deo istočnjačkih religijskih praksi, treba imati u vidu da praktikovanje meditacije ne upućuje nužno na religioznost, već na duhovnost.

Prema budističkoj teoriji, praktikovanjem meditacije čovek postaje sposoban da otkloni distrakcije koje ometaju konzistentan tok misli i podigne svoju svest na viši nivo – time on postaje prisutniji u tretnuku, što mu omogućava produbljeniji doživljaj stvarnosti. Spoznaja razdvojenosti u svetu kao uzroka patnje mu omogućava da razvije određenu vrstu atraksije i odsustva strasti.

Slično ovome, hinduistička tradicija se služi meditacijom u kombinaciji sa jogom, kako bi postigla takozvano jedinstvo duše. Iako postoje različite hinduističke škole, najzastupljenije je dualističko učenje, po kome čista svest potpuno odvojena od materije. Najraniji pisani izvori iz kojih saznajemo o odnosu ove religije prema jogi i meditiranju su Upanišade – hinduistički spisi koji sadrže srž ove filozofije.

Naime, ovo učenje zastupa teoriju o reinkarnaciji, prema kojoj nakon smrti duša prelazi iz jednog tela u drugo. Od postupaka tokom života zavisi da li će ona preći u viši ili niži oblik postojanja, zbog čega cilj svakog čoveka treba da bude pročišćenje duše i sjedinjavanje sa Apsolutnim.

Možda najzastupljeniji oblik meditacije u današnjoj kulturi jeste onaj koji potiče iz taoizma. Taoizam je skup religioznih i filozofskih učenja koja je zasnivaju na verovanju u princip kontinuiteta u večno menjajućem Univerzumu. Prema ovom učenju ne postoji Bog ili jedna opšta svrha ista za sve, već svaki čovek treba da sledi svoj sopstveni Put, odnosno Tao, koji spoznaje putem meditacije i praktikovanjem vrlina.

Vremenom se praktikovanje meditacije proširilo kako na ostatak Azije, tako i na zapadnu kulturu, stoga je u različitim oblicima pronalazimo i u islamskoj, judaističkoj i hrišćanskoj religjiji. Ipak, za razliku od istočnjačkih, meditacija se ne nalazi u centu Avramovih religija i mnogo je zastupljenija u njihovim mističkim učenjima, kao što su sufizam, kabala, isihazam i kvijetizam.

Naučno gledište

Sprovedeni su brojni eksperimenti kojima se dokazuje da meditacija nije samo ezoterijska praksa zasnovana na određenim religijskim uverenjima. Tokom istraživanja, primećene su brojne promene u moždanoj kori, pre svega povećanje sive mase u regionima koji su zaduženi za koncentraciju, introspekciju i primanje informacija, što je razbilo dugogodišnje uverenje prema kome se broj moždanih ćelija po završeku razvoja ne obnavlja, već se samo smanjuje.

šta je meditacija

Ova istraživanja predstavljaju i naučnu potporu za tvrdnju da osobe koje praktikuju meditaciju imaju veću kontrolu nad svojim osećanjima, kao i da osećaju manje negativnih emocija, budući da deo mozga u kom je došlo do promene jesu i amigdale, delovi limbičkog sistema čija je primarna uloga regulacija emocija.

Benefiti meditacije

Koristi meditacije su višestruke i mogu se zapaziti kako na mentalnom, tako i na spiritualnom planu, zbog čega se njeno praktikovanje često preporučuje i u psihoterapiji.

Meditativne tehnike koriste se za usporavanje rada srca i snižavanje krvnog pritiska, kao i za kontrolu hormona i emocija. Za savremeni način života je karakteristično pojačano lučenje kortizola, hormona stresa, koji ne samo da utiče na međuljudske odnose, već i na zdravlje pojedinca. Postizanjem smirenosti omogućavamo našem telu da ponovo uspostavi balans i time poveća kvalitet života.

Budući da meditacija podrazumeva usmeravanje pažnje na samo jedan objekat, jasno je zašto je ona često sastavni deo borbe protiv zavisnosti.

Meditacija nam može pomoći da prihvatimo naše brige, naše strahove i našu ljutnju, te deluje vrlo isceljujuće. Meditacijom ćemo podstaći naš vlastiti organizam da se isceli na prirodan način.

Thich Nhat Hanh

Podizanjem svesnosti omogućavamo sebi da umesto da raspiamo pažnju na distrakcije, ostanemo fokusirani na svoje ciljeve i budemo prisutniji u trenutku. Ona predstavlja jedan od najefektnijih načina da otvorimo put ka svojoj podsvesti i tako zaista upoznamo sebe.

Bez obzira na versku ili nacionalnu pripadnost, cilj svakog čoveka jeste sklad i jedinstvo, bez obzira da li je shvaćeno kao jedinstvo sa Bogom ili jednostavno sa samim sobom.

Istinska meditacija je način na koji živimo naše živote iz trenutka u trenutak.

Džeremi Tejlor

 

3 KOMENTARI

  1. Svaka misao o jasnom cilju je meditacija. Ja stalno mislim kako da produžimspajanje između rađanja i smrti i da mi to spajanje bude radost.

POSTAVI ODGOVOR

Upišite komentar!
Upišite svoje ime

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.