U Božanstvenoj komediji, Danteovom remek-delu, zamišljenim putem kroz Pakao, Čistilište i Raj, njega vode slavni rimski pesnik Vergilije i obožavana žena Beatriče.

Beatriče Portinari je bila firentinska dama i glavna inspiracija Danteu za njegovo rano delo Novi život. U poslednjoj knjizi Božanstvene komedije, u Raju, i u poslednja četiri pevanja Čistilišta ona smenjuje latinskog pesnika Vergilija, paganina koji ne može da uđe u Raj.

susreti beatriče i dantea

Beatriče je inkarnacija blažene lepote, kao što joj i ime govori – božanska vizija.

Prvi susret

Dante je u Firenci kada je imao devet godina, ispred crkve Santa Margherita de’ Cerchi, prvi put video Beatriče kojoj je bilo osam godina. Teško je objasniti kako je Danteova dečačka ljubav bila toliko jaka i trajala dokle i pesnikov život. Zahvaljujući ovoj ljubavi, Dante je uspeo da postavi postulate, kako italijanske, tako i svetske književnosti, svim pesnicima i piscima toga vremena i današnjice.

susreti beatriče i dantea
Prvi susret sa Beatriče, Rafaelo Đaneti

Najzanimljiviji element ove čudnovate ljubavi jeste – čistota. Neukaljana dodirom, ova priča je opstajala kao platonska.

„Od prvoga dana kad ugledah njeno lice, o njemu sam pevao.“

Drugi i poslednji susret

Drugi susret, nakon devet godina od prvog, desio se na firentinskoj ulici. Beatriče je bila u beloj lepršavoj haljini sa dve starije dame, ovog puta je pozdravila Dantea, što je pesniku pomerilo „srce iz peta“. Nakon drugog susreta sa Beatriče Dante se povukao u sobu, zaspao i sanjao san koji će postati tema poznatog prvog soneta u III poglavlju Novog života.

susreti beatriče i dantea
Dante i Beatriče, Henri Holidej, 1883.

U ovom snu mu se prikazala figura i pričala sa njim. Iako nije uspeo da shvati sve što mu govori, čuo je „Ja sam gospodar tvoj“. U rukama tog stvorenja bila je Beatriče prekrivena lakom tkaninom. Ona u snu jede Danteovo srce. To je bio poslednji susret ljubavnika, u snu.

O Beatriči iz III poglavlja Novog života

„ …Da se kao pijan udaljih od ljudi, i skrasih se u samoći svoje sobe, gde sam mogao razmišljati o toj preljubaznoj. Dok sam razmišljao o njoj, obuzeo me blagi san, u kome mi se ukazala čudesna vizija, jer mi se učinilo da u svojoj sobi vidim oblak boje vatre, unutar kojega sam razaznavao lik jednog gospara, takvoga izgleda da bi se uplašio svako ko ga gleda. A prikazivao mi se sa toliko veselja, da je bilo čudesno, i pritom je govorio mnoge stvari, ali koje nisam potpuno razumeo, između nekih razumeo sam ovo: Ja sam tvoj gopodar. Činilo mi se da vidim kako u njegovom naručju spava neka osoba naga, mada mi se činilo da je bila ogrnuta u bledorujni veo, dok sam je veoma pažljivo posmatrao, shvatio sam da je to gospa od spasa, koja me prethodnog dana pozdravila. A takođe mi se činilo da ovaj u jednoj od ruku drži nešto, sve u plamenu, i učinilo mi se da mi zbori ove reči: Pogledaj srce svoje, i nakon što je ostao tako neko vreme, učinilo mi se da budi onu koja je spavala, i toliko se trudio celim svojim duhom, kako bi pojela ono što je plamtelo u njegovoj ruci, i što je ona s’ nevericom jela.“

Mistična numerologija Danteovih i Beatričinih susreta

U dva susreta Dantea i Beatriče nalazi se mistična numerologija. Naime, prvi susret se dogodio kad je Dante imao devet godina, a drugi devet godina nakon toga. Ova numerologija se slaže sa Danteovim čestim korišćenjem broja 3 kao motiva, koji izvodi, između ostalog, od Svetog Trojstva.

Dva susreta sa Beatriče ispunjavaju celokupnu pesnikovu poetsku viziju, a Beatriče, baš kao i Petrarkina Laura, nalazi se na granici između prave žene i poetske kreacije.

Više od inspiracije

Na način na koji Dante iskazuje svoju ljubav prema Beatriče uticala su određenja srednjovekovne dvorske ljubavi. To je bila tajna, neuzvraćena i vrlo poštovana forma divljenja drugoj osobi.

„Ona je posedovala nepresušnu draž, bila moj blagoslov, uništitelj svega zlog u meni, kraljica vrline, spasiteljka.“

Danteova ljubav prema Betriče prelazi u čistu pesničku fikciju, u ideal i zamišljenu muzu kojoj se pesnik okreće, poput Petrarkine Laure.

Pošto je u Novom životu već razvio ideju o Beatriče kao njegovom spasiocu, u Božanstvenoj komediji ona se pojavljuje kao njegov vodič kroz Raj. Tu je opisana kao „majčinska, sjajna i utešna“. Nazvao ju je jednom ovako: „Prelepa dama moga uma“.

Kraj oba života i uticaj na umetnost

Dante je oženio Đemu Donati, koja mu je rodila petoro dece, ali koja ni u jednom momentu nije bila ono što je Beatriče.

Beatriče umire 1290. godine u svojoj 24 godini, pesnika obuzima očajanje, ali ga ljubav održava i sadržinski se menja – sada je to nebeska ljubav, oslobođena svega zemaljskog i telesnog. Dok je Beatriče bila živa, ljubav je bila čista i platonska ljubav, ali su misli bile zemaljske jer su upućene zemaljskom biću.

Ubrzo nakon završetka Božanstvene komedije, Dante umire 1321. godine u Raveni, gde je i sahranjen. Na njegovom grobu stoji stih „Firenca, majka male ljubavi“.

susreti Beatriče i Dantea
Beata Beatrix, Roseti

Beatriče Portinari nije bila samo predmet Danteovog obožavanja. Prerafaeliti, slikari i pesnici XIX veka, uzeli su inspiraciju iz Novog života. Na primer, idealizacija Beatriče čini veliki korpus Rosetijevog dela, posebno posle smrti njegove supruge Elizabet Sidal. Idealizovao ju je nalik Danteovom idealizovanju Beatriče, posebno na platnu Beata Beatrix.

Ne treba ni govoriti od kakvog je uticaja bilo Danteovo delo na čitavu svetsku književnost.

POSTAVI ODGOVOR

Upišite komentar!
Upišite svoje ime

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.