Raspeti između dve večnosti – između iščezle prošlosti i nepoznate budućnosti – neprestano tragamo za odgovorom gde se nalazimo i kuda mi to idemo. Baštinici smo zaostavštine koju su nam ostavile nauke i umetnosti – dela velikih junaka otkrića i stvaranja, tih raznih Kolumba, Leonarda i Šekspira. Dičimo se onim što su oni otkrili i stvorili. Međutim, svi mi tragamo.

Svi mi želimo da odgonetnemo zašto. Čovek je životinja koja postavlja pitanja. I dok nas ono što pronađemo, uverenje da smo pronašli odgovor, može razdvojiti i prinuditi da zaboravimo da smo ljudi, traganje nas i dalje povezuje, čini nas ljudima i omogućava nam da to i ostanemo.

Naša kultura imala je tri velike epohe traganja. Prva je epoha bila oličena u smelim prorocima i filozofima, koji su spasenje ili istinu tražili od Boga na nebesima ili od razuma unutar svakog od nas. Potom je nastupilo doba traganja u okrilju zajednice, doba težnji ka ostvarenju civilizacije liberalnog duha, a zatim i, u najskorije vreme, doba društvenih nauka, kada izgleda da čovekom, okrenutim ka budućnosti, vladaju sile istorije.

U svom ličnom traganju koristimo sve te različite vidove traganja. Njima se i dalje vraćamo, ne toliko zbog odgovora već zbog njihovog načina postavljanja pitanja. Na tom dugom traganju zapadna kultura se od potrage za ciljem ili svrhom okrenula ka traganju za uzrocima – okrenula se od pitanja „zašto“ ka pitanju „kako“. Da li bi zbog toga naše ljudsko iskustvo moglo da izgubi svaki smisao? Kako onda da vratimo smisao za svrhovitost i kako da ga oplemenimo?

Ova priča nema kraja, jer mi i dalje istražujemo naš ljudski rod krećući se unutar jednog večnog pitanja „zašto“. Zapravo, uviđamo da smo od traganja za smislom došli do toga da smisao pronalazimo u traganju.

Danijel Dž. Borstin – odlomak iz knjige Svet traganja

devojka na raskrsnici

Doktor Danijel Džozef Borstin (1914 – 2004) bio je istaknuti američki istoričar, advokat, univerzitetski profesor i pisac. Titula doktora književnosti dodeljena mu je na Univerzitetu u Kembridžu. Školovao se na Harvardu, Oksfordu i Jejlu.

D. Borstin, By Unknown - http://www.loc.gov/loc/legacy/librs.html, Public Domain, https://commons.wikimedia.org/w/index.php?curid=192737
D. Borstin, By Unknown – http://www.loc.gov/loc/legacy/librs.html, Public Domain, https://commons.wikimedia.org/w/index.php?curid=192737

Bavio se advokaturom i bio je član udruženja londonskih advokata Inner Temple. Takođe, istakao se i kao univerzitetski profesor. Na čikaškom univerzitetu predavao je američku istoriju punih 25 godina. Osim toga, svoja predavanja držao je i na mnogim prestižnim univerzitetima širom sveta: Univerzitet u Rimu, Univerzitet u Ženevi, državni Univerzitet Portorika, Univerzitet u Kjotu, Univerzitet u Kembridžu, a na Sorboni je bio šef katedre za američku istoriju.

Obavljao je funkciju direktora Nacionalnog muzeja istorije i tehnologije, kao i višeg istoričara u vašingtonskom Institutu Smitsonijan. Najzad, bio je i bibliotekar Kongresne biblioteke.

Autor je preko 20 knjiga, među kojima se ističu dve trilogije: Amerikanci (za čiji poslednji tom je dobio Pulicerovu nagradu) i triologija intelektualne istorije koja obuhvata knjige Svet otkrića, Svet stvaranja i Svet traganja. Njegova književna dela prevođena su na mnoge evropske, ali i na kineski i japanski jezik.

priredio: Dragan Antić

POSTAVI ODGOVOR

Upišite komentar!
Upišite svoje ime

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.