Visokošifrovani trezor.
To je srce.
Izdajničko ponekad.
Kao moje.

Otvoreno na prvu cifru.
Jedan pogled.
Sa bezazlenošću deteta
što samo je kod kuće.
Sa osetljivošču za zov foka.

Za psa bez uzice.
Slepilo pred semaforom.

Za prenosioce
neurotičnih gromova.
Ili onaj suvišak nežnosti
koju samo tanak zid
komore deli od slabosti.

Gde spava misao.
Tužna zvučna viljuška.
Gde pismo pruža koren
kao platan zanjihan
baroknim otporom lirike.
Gde prigušena svetla uče me
da pratim skrivene plesače.
Tango zamišljenog.

Uistinu vidim srcem.

Stenogram mu je
dubok i jasan.
Kao ptica vatre odlučna
na tankom rubu.
U snegovima egzistencije.
Zapis dug i mnogostruk.
Kao trake oko grudi
malih careva Istoka. Prerana mudrost.
Više puta presavijen svitak.
Kamen iza narečja izgubljenog.
Još neokušanog.

tanja kragujević

POSTAVI ODGOVOR

Upišite komentar!
Upišite svoje ime

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.