Iz tame jednog mračnog univerzuma već milijardama godina otkucava jedno pitanje, jedino konstantno u životima svih nas: ko sam ja? Bilo da ste posegnuli za naučnim istraživanjima ili za umetničkim shvatanjima u traženju odgovora, verovatno nijedan nije bio dovoljno jasan da pokaže da mi zaista imamo odgovor. Tokom čitavog našeg veka na zemlji, rađaju se i umiru veliki umovi koji nam predlažu svoje vizije našeg postanka, pa čak postoje i oni koji nas, makar i prividno, uteše svojom misli da nismo sami i da tamo negde postoji naš odgovor.

Jedan od takvih pokušao je da nam da odgovor o početku svega što znamo. Zapravo, o početku pre početka. Terens Malik, američki filmski reditelj, producent i scenarista je skoro čitavog svog života, a pogotovu tokom svog stvaralačkog života, stvarao svoje viđenje postanka vremena. Stvorio je svoju viziju života i smrti svega što poznajemo oko sebe.

Plovidba kroz vreme: put života

Malik je snimanje dokumentarca Voyage of Time: Life’s Journey (Plovidba kroz vreme: put života) započeo još sedamdesetih godina, imajući sasvim drugačiju viziju o scenariju, nego što je to bio slučaj sa finalnom verzijom. Tada je snimao samo kratkotrajne kadrove i ubrzo odustao od toga, napuštajući stvaralaštvo na duži period, da bi mu se vratio krajem devedesetih godina.

Zapravo, konkretno snimanje za ovaj dokumentarac nastavljeno je 2003. godine, kada je proradio jedan od vulkana na Havajima, povodom čega je Paul Atkins, direktor filma, pozvao snimatelje ne bi li uhvatili kadrove erupcije ispod okeana.

Između ostalog, imali su i IMAX kameru koja je bila veoma blizu lave. Malik je u saradnji sa Dan Glass-om radio na vizuelnim efektima koji su morali da dočaraju mnoge scene u dokumentarcu, kao što su npr. stvaranje univerzuma ili stvaranje života planeta.

Služili su se takođe raznim hemijskim tečnostima i procesima u laboratoriji, a jedna od glavnih inspiracija u vizuelnom dočaravanju scena bila je delo slikara Albert Bierstadt-a (XIX vek), čije bi uticaje u svom stvaralaštvu Malik nazivao bierstadtingom. Za naučni sloj ove priče, Maliku je od velike pomoći bio Dr. Andrew Knoll, profesor Univerziteta Harvard, konsultant NASA-e i pisac.

Ovaj dokumentarac je čitavo životno iskustvo Terensa Malika. Od svojih rediteljskih početaka je on stvarao ovu priču, čuvajući dobro kadrove koje je tek usput hvatao, snimao ih je kad god bi mu se ukazala prilika. Ova priča je objavljenja u dve verzije: u vidu dokumentarca i IMAX snimaka, 2016. godine.

Sećaš li se početka?

Upuštajući se u priču Plovidbe vremena kroz koju nas vodi glas glumice Cate Blanchett, ulazimo najpre u prvobitnu tišinu – onu koja je postojala pre samog univerzuma, pre zemlje, pre noći i dana; u tišinu mraka iz koga smo nastali i iz koga smo bačeni na zemlju, pitajući se tokom celog života kako smo tu dospeli, šta je sve ovo oko nas, ko nas je tu doveo i šta posle svega ovoga.

Ta konstantna radoznalost terala je čoveka da saznaje i istražuje svet oko sebe, prirodu, druge ljude i svoje odnose sa svim tim što ga okružuje. Ta radoznalost naterala ga je i da stvara svet oko sebe, da stvara jedinstva, porodice, veze, temelje društva, da bi ga sprovela do budućnosti u kojoj se mi danas nalazimo.

Terens Malik na veoma slikovit način dočarava rođenje, i to ne samo čovekovo. On naše rođenje provlači kroz niti stvaranja samog kosmosa, kao da se jedan čitav kosmos stvarao kroz rođenje čoveka, i obratno. Spoj malih planeta, vremenskih prilika, prvobitnih života na zemlji, rađanje Sunca i njenih planeta – kao da se sve spojilo u nastanku jednog malog bića. I upravo to biće ima svoju veličinu u reinkarnaciji jer njegov život ne prestaje.

Jedan veoma bitan motiv se provlači u Malikovom stvaralaštvu, ne samo u ovom dokumentarcu, već i u njegovim filmovima kao što je Drvo života – a to je ljubav.

Ljubav je ono što je prvobitnog čoveka nateralo da se razvija i širi. Ljubav se otelotvorila u rođenju još jednog čoveka, pa zatim i još jednog… To su trenuci sreće i melanholije u ovoj priči, smeh, igra i zabava; ljubav je sunce.

Međutim, ljubav se zaboravlja i tada nestaje to isto sunce i dolazi do sudaranja planeta. Motiv zaboravljanja početka je onaj koji je u savremenom dobu prouzrokovao patnju i tugu. Tek kroz sekvence vidimo stare snimke nekih ratova, rušenja idile, stvaranja oluje i zaborava na prvobitan blagoslov koji je dat od Majke.

A Majku stalno doziva taj glas iz naše, gledaočeve perspektive. To je glas ogoljenog odojčeta. Majka nam je podarila život i mi se pitamo gde je ona, da li nas čuje, da li nas vidi. Ona je ono što je stvorilo nas, kosmos, vreme i prostor, čitav naš pojam postojanja.

Naše drvo života

Kroz veoma dobro smišljenu i muzičku notu koja prati narativ ovog dokumentarca, Malik nas na trenutke uveseljava idejom koja konačno vizualizuje možda tek naznake naše istine o stvarnosti, kakvu poznajemo danas, dok nas u drugim trenucima ipak tera da se pitamo šta smo mi to postali danas.

Sve blagodeti koje nas okružuju nisu delo puke sreće. Sve ono što smo mi danas je delo nečeg velikog čije mi ni tragove ne možemo da dokučimo, a usudili smo se da ga uništimo. On nas tera da se zapitamo kakvog smo to čoveka stvorili danas i da li je ta Majka stvorila tog čoveka da sam sebe ubija.

Terens Malik
By Jester-being – Own work, CC BY-SA 4.0, https://commons.wikimedia.org/w/index.php?curid=46872639
Pictured: Terrence Malick during production on DAYS OF HEAVEN, 1978.

Put svačijeg života utaban je čvrstim koracima prirode koja nas je vekovima stvarala i podarila život. A ta ista priroda u dosluhu s ljubavi stvara čoveka i njegovu dušu, dašak svetlosti i zvuka u tišini tame jednog univerzuma.

Terens Malik nam čitavim svojim delom poručuje da nismo mali i sami u toj tišini, da postoji i još jedan takav koji se pita gde smo i ko smo. Iz tog njegovog životnog takta i ljubavne note kao da čujemo otkucaje zapitanosti šta smo mogli, a nismo učinili da potrajemo u večitoj sreći. Danas veoma retko možemo da izvučemo poruke iz mnogobrojnih filmova i dokumentaraca, međutim, ovaj nam donosi eksplicitno pitanje zašto nam iskonska i prvobitno data sreća nije dovoljna.

POSTAVI ODGOVOR

Upišite komentar!
Upišite svoje ime

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.