Da li je Lav Tolstoj preteča modernih vegetarijanaca?

0
4
Lav Tolstoj 1897, By F. W. Taylor - This image is available from the United States Library of Congress's Prints and Photographs division under the digital ID ppmsca.37767.This tag does not indicate the copyright status of the attached work. A normal copyright tag is still required. See Commons:Licensing for more information.العربية | čeština | Deutsch | English | español | فارسی | suomi | français | עברית | magyar | italiano | македонски | മലയാളം | Nederlands | polski | português | русский | slovenčina | slovenščina | Türkçe | українська | 中文 | 中文(简体)‎ | 中文(繁體)‎ | +/−http://www.loc.gov/pictures/item/2014645312/, Public Domain, https://commons.wikimedia.org/w/index.php?curid=39880503

Lav Tolstoj je u istoriji ostao zapamćen kao vrhunski pisac i kao klasični predstavnik ruske literature. Pored toga, on je značajno i uticao na hrišćanski anarhizam svojim delom Carstvo Božije je u vama.

Kako je osnovan tolstojizam?

Tolstoj je rođen u grofovskoj porodici i svoje poreklo je u mladosti koristio tako što je uživao u raznim porocima. Kasnije se sasvim odrekao svih povlastica koje je imao i povukao se u asketski život i traganjem za smislom života.

Ta promena je sa sobom donela i nešto prilično neobično za ruski mentalitet XIX veka – Lav Tolstoj je postao vegetarijanac.

Hiljade Tolstojevih vršnjaka su privukli njegovi principi. Formirano je nekoliko komuna koje su se zalagale za tolstojizam. Tolstoj, naime, nije nikada nameravao ovako nešto. Sam je jednom prilikom napisao:

„Tražiti vođstvo u Tolstojizmu i prisvajati moje stavove o određenim pitanjima je ogromna greška.“

Bez obzira na ove njegove reči ljudi su tražili njegovo vođstvo. Među tim ljudima je bio i Mahatma Gandi koji je vodio živahnu prepisku sa Tolstojem. Godine 1910. Gandi je osnovao društvo zvano „Tolstojeva farma“ u blizini Johanesburga, koje se temeljilo na Tolstojevim učenjima.

Lav Tolstoj 1897, By F. W. Taylor - This image is available from the United States Library of Congress's Prints and Photographs division under the digital ID ppmsca.37767.This tag does not indicate the copyright status of the attached work. A normal copyright tag is still required. See Commons:Licensing for more information.العربية | čeština | Deutsch | English | español | فارسی | suomi | français | עברית | magyar | italiano | македонски | മലയാളം | Nederlands | polski | português | русский | slovenčina | slovenščina | Türkçe | українська | 中文 | 中文(简体)‎ | 中文(繁體)‎ | +/−http://www.loc.gov/pictures/item/2014645312/, Public Domain, https://commons.wikimedia.org/w/index.php?curid=39880503
Lav Tolstoj 1897, By F. W. Taylor – This image is available from the United States Library of Congress’s Prints and Photographs division under the digital ID ppmsca.37767, http://www.loc.gov/pictures/item/2014645312/, Public Domain, https://commons.wikimedia.org/w/index.php?curid=39880503

Struje devetnaestovekovnog hrišćanstva

Tolstoj je tokom svojih asketskih godina objavio više filozofskih i teoloških spisa. Ovi spisi su bili sasvim suprotni od moralnih struja koje su se razvijale u kasnom XIX veku.

Najpoznatija od tih ideja bila je muško hrišćanstvo, koje je predstavljalo odgovor na viktorijansko doba. Verovalo se da je muškost u krizi, pa je muško hrišćanstvo bilo fokusirano na bavljenje sportom i negovanje ratničkog duha. Sve to je bila pobuna protiv „feminizacije“ kulture.

Može se reći da je Tolstoj bio predstavnik, takozvanog, biljnog hrišćanstva – koji bi predstavljao traganje za harmonijom sa prirodom, zagovaranje mira i nenasilja, što je uključivalo i prestanak konzumacije mesa.

Konzumacija mesa kao navika

U eseju Prvi korak iz 1891. godine u kome govori o režimu ishrane i etici, Tolstoj nam otkriva preovlađujuće hrišćanske stavove u ishrani:

„Sećam se kako je sa ponosom propovednik jevanđelja, koji je napadao monaški asketizam, jednom rekao: „Naše hrišćanstvo nije hrišćanstvo posta i oskudice, nego bifteka.“ Hrišćanstvo kao vrhunska vrlina i biftek!“

Ova asocijacija nije zastrašujuća samo zato što ne postoji miris, zvuk ili monstruozost na koju se čovek ne može navići. Ljudi prestaju da opažaju ono šta bi zastrašilo čoveka koji na tu monstruoznost nije naviknut.

Po Tolstojevom mišljenju ubijanje i jedenje životinja je horor na koji se narod navikao kao što se navikao na rat ili običaj krštenja. Kao mnogi borci za prava životinja danas, i Tolstoj je prenosio horor jedenja mesa i ubistva životinja tako što je u detaljima opisivao šta se dešava u klanicama.

Njegov zaključak je da:

„Ako on zaista želi da živi dobar život, prva stvar koje bi se odrekao treba biti životinjsko meso, zato što ništa tako ne uzburkava toliko strasti u nama kao takva hrana. Njena upotreba je jednostavno neetična iz prostog razloga što podrazumeva čin koji je suprotan moralu – ubistvo.

Ne možemo pred ubistvom zatvarati oči. Nismo nojevi; ne možemo verovati da nešto ne postoji samo zato što ga mi ne želimo da to vidmo. Mladi, ljubazni ljudi – naročito žene i devojčice− intuitivno znaju da se vrlina ne može uklopiti sa konzumacijom životinjskog mesa. I kad god požele da budu dobri, ljudi prestanu da jedu meso.

Tolstojevom preobraćenju ka vegetarijanstvu prethodi stotine i stotine godina hinduizma i budizma; ali tek od Tolstoja pokret se počeo polako širiti po Evropi, pa i Americi.

Javnosti je poznato da je Tolstoj postao vegetarijanac od svoje pedesete godine, nakon susreta sa vegetarijancem Vilijamom Frejem, koji je Tolstoja posetio na jesen 1885. godine.

Tolstojev stav je imao sve više pratilaca, da bi krajem XIX veka bio na nivou vegetarijanskog pokreta.

vegetarijanski obrok

Nenasilje prema životinjama i ljudima

U eseju Prvi korak Tolstoj o vegetarijanstvu ne govori samo kao o pokretu protiv nasilja nad životinjama nego i protiv „brutalnih uslova ljudi koji rade u industriji mesa, kao što su mesari, koljači, pa čak i pastiri i trgovci stokom.“

Međutim, vegetarijanstvo je bio samo jedan deo Tolstojeve filozofije religije, koji je, takođe, uključivao i čestitost, umerenost, odbijanje posedovanja privatnih dobara i odbijanje učešća u nasilju i prinudi na bilo koji način.

Ovo je bilo značajno drugačije od drugih vegetarijasnkih pokreta njegovih savremenika. Tolstoj i njegovi sledbenici su uspeli da povežu vegetarijanstvo i humanitarizam.

Pokret je i bio kritikovan zato što neki vegetarijanci nisu videli povezanost između ubistva životinja i ratovanja. Prvo nisu odobravali, drugo jesu.

Tolstojeve filozofske ideje protiv bilo koje forme nasilja nisu njemu originalno pripadale, ali su se uz pomoć Tolstoja proširile na čitav svet. Razni ljudi su se ugledali na ovog pisca, među njima su bile i Tolstojeve dve ćerke, a kasnije i žena Sofija. Knjiga njihovih recepata je obljavljena 1874. Godine. Naziv knjige je: Lav Tolstoj: priča jednog vegetarijanca.

Tolstoj nije uticao na ljude samo sa svojim režimom ishrane nego i svojim duhovnim idejama i jedinstvenim religioznim stavom.

Zanimljivo je to da je, za razliku od mnogih aktivista za prava životinja tog doba kao i našeg, Tostoj nije prihvatao kaznu kao odgovor na nasilje prema životinjama. Verovao je da će kazna samo produžiti lanac nasilja.

Nenasilje i bratstvo su bili principi na kojima je počivao Tolstojev vegetarijanizam. Zbog ovih principa Tolstoj je imao mnogo toga sličnog sa vegetarijancima, ali i mnogo toga različitog.

Izvor

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here