Sudbina mladog Dorijana Greja, ispisana rukom pisca Oskara Vajlda 1890. godine, i danas se smatra jednim od najvećih umetničkih dela u istoriji svetske književnosti. Mladost i lepota, kao tradicionalni motivi u književnim delima, prikazani su u ovom romanu na veoma teatralan način.

Dorijan Grej je harizmatičan mladić iz visoke klase engleskih plemića, koji mami zavidne poglede mnogih ljudi. Kao takav, postaje zanimljiv slikaru Bazilu. Od njega na poklon dobija naslikani portret, a kako je i sam opčinjen svojom lepotom, u istom trenutku poželeće da večno zadrži svoju lepotu i mladost. Zaslepljen svojim idealima, ni ne sluti da će mu se želja ostvariti, ali ni da će njegova pohlepa i žudnja imati visoku cenu. Time Dorijan počinje sam da kroji svoju sopstvenu tragičnu sudbinu.

 … Njega je mučila živa smrt vlastite duše. Bazil je naslikao sliku, koja mu je razorila život. To nije mogao da mu oprosti. Slika je bila svemu kriva. Bazil mu je rekao stvari koje se nisu mogle podneti, a koje je on ipak strašno podneo. Ubistvo je bilo samo ludilo jednoga trenutka…

Beg od savesti

Osetivši moć i snagu svoje lepote, Dorijan dozvoljava sebi da se prepusti sve mračnijim zadovoljstvima. Mladi Grej pronalazi zadovoljstvo u mraku svoje duše i nemoralnim postupcima, koje na prvi pogled nemaju posledice. Iako na njegovom licu nema tragova starenja niti grehova, njegovo lice na platnu, sa druge strane, počinje da trpi posledice takvih odluka i loših namera.

Glavni akter romana ulazi u vrtlog ljubomore, zavisti, zla, tajni, egoizma i smrti, ne obraćajući pažnju na posledice koje njegovo ponašanje stvara. Ne prihvata istinu o sebi, čak ni kada se susretne sa njom licem u lice u poluzamračenoj sobi. U njoj je sakrivena slika na kojoj svoje grehove može i videti – slika koja predstavlja pravu sliku njegove duše. Svaki ožiljak, rana ili bora na portretu predstavljaju po jedan njegov učinjeni greh.

Bez obzira na dokaz koji ima ispred sebe, Dorijan ostaje otporan na osećaj griže savesti, dok nivo njegovog egocentrizma nastavlja da raste. Vremenom, lik na platnu postaje gotovo neprepoznatljiv, dok se lice mladića koji šeta ulicama Londona ne menja.

 …Neprestano bežeći od glasa sopstvene savesti i istine o sebi, od svih ljudskih bića, oni su najzastrašeniji. Njih ne treba osuđivati na pakao, oni su već u njemu…

– M. Skot Pek, roman „Ljudi laži“

Nakon osamnaest dugih godina grešnog, a naizgled raskošnog života Dorijana Greja, prošlost počinje da ga sustiže. Kada shvati da je jedini dokaz za njegova nedela upravo ta stara slika, ne preostaje mu ništa drugo, no da je uništi. Iako mu je u pojedinim trenucima predstavljalo zadovoljstvo da vidi kako se naslikani lik menja, sada je on postao njegova najgora noćna mora. Slika je bila njegova davno zaboravljena savest. Shvatajući to, ali ne i  da je ona sada deo njega, Dorijan Grej iz svog začaranog kruga izlazi poražen.

Duh devetnaestog veka

Kroz priču, likove i godine koje su zabeležene među koricama ove knjige, čitalac dobija mogućnost da upozna drugo vreme i život u njemu. Dakle, dobija mogućnost da prepozna razlike među vekovima, ali i da primeti da jedino što se kroz stotine godina nije promenilo jeste – čovek.

Ljudska duša, čista ili nečista, tradicionalno je predmet istraživanja mnogih teoretičara. Emocije, namere, stavovi, kao i ponašanje koje iz njih proizilazi nikada nisu definisani, zbog čega predstavljaju zanimljivu temu polemisanja.

Oskar Vajld bio je pristalica larpurlartizma, kao i mnoge njegove kolege u drugoj polovini devetnaestog veka. Parola kojom se ova teorija vodi – Umetnost radi umetnosti, predstavlja veliko nadahnuće za stvaranje umetničkih dela. Larpurlartisti smatrali su da njihova dela ne treba da služe ničemu drugom osim lepoti.

Oskar Vajld

Roman Slika Dorijana Greja spada u red klasika. Kako je ovaj klasik popularan i u savremenom dobu, kroz napisane reči možemo osetiti duh i vrednosti, kako vremena u kome je napisano, tako i teorije i slobode larpurlartizma.

Život Oskara Vajlda

„Treba poznavati život Vajldov da bi se uživalo u njegovim delima.“ – Miloš Crnjanski

Oskar Vajld rođen je 1854. godine u Dablinu. Bio je dramski pisac, pisac romana, pripovedaka za decu i eseja. Takođe, jedan deo života radio je kao profesor u Americi, a kasnije i kao novinar, istovremeno baveći se pisanjem. Svoju prvu zbirku pesama objavio je 1881. godine, a sedam godina kasnije izdao zbirku bajki. Roman Slika Dorijana Greja jeste njegov jedini objavljeni roman.

Stekao je veliku slavu iste godine kada je roman objavljen. Međutim, ona nije dugo trajala. Godine 1895. uhapšen je zbog homoseksualizma. U zatvoru je proveo dve godine, nakon čega se seli u Pariz gde umire 1900. godine, sam i napušten.

Ništa ne može izlečiti dušu osim razuma, kao što ništa ne može izlečiti razum osim duše.

 – Oskar Vajld

Piše: Andrijana Pavlović

POSTAVI ODGOVOR

Upišite komentar!
Upišite svoje ime

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.