Ja sam učeni magarac koji čudi

I Akademiju. Ja brojim ko i ljudi.

Gazda me bičem tera da se penjem

Na klimavu bačvu što podamnom stenje.

Pljesak gledalaca. A ja zatim siđem,

Igram za njih, karti geografskoj priđem.

Gde je Pariz? I ja, kad me gazda pita

Pokažem na karti dodirom kopita.

 

Novo naređenje: treba da obiđem

Gledaoce krugom, i glavom dok stupam,

Označim: ko od njih najveći je glupan?

 

… Poslušam, siguran da pogreške nema …

I osećam, uvek kad mi širi znanje,

kako čovek znade sve manje i manje.

A kad dođe noć pod šatrom koja stoji

Drhtava na hladnom vetru, tužno zaspim.

Napast me znanja proganja. I zatim

Moja mora vežba se da zvezde broji.

 

Fransis Žam

učeni magarac

POSTAVI ODGOVOR

Upišite komentar!
Upišite svoje ime

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.