Oni koji su odlučili da između svoje smrti ili smrti svog dela izaberu ovo drugo oduvek su, kao i umetnici samoubice, privlačili pažnju.

Ostaje bez odgovora pitanje da li su vrednija zapaljena dela od neizgovorenih reči, spaljenih ceduljica iz kafane u kojoj sede obični ljudi. Ili je u pitanju samo ljubav prema večitom traganju i lovljenju smisla.

Kafkina dela spasena zahvaljujući prijatelju

Franc Kafka je svoja pojedina dela zapalio. O njima se zaista malo zna, ali se zahvaljujući njegovom najboljem prijatelju Maksu Brodu, o onima što ih je slična sudbina čekala, do danas čulo. Izdate i neizdate priče, romane, dnevnike, Kafka je ostavio svom najboljem prijatelju sa posvetom:

Najdraži Max, moj poslednji zahtev: Sve što ostavim za sobom… u obliku dnevnika, rukopisa, pisama (mojih i tuđih) skica i tako dalje, ima da bude spaljeno i nepročitano.

Kafka u Pragu
Kafka u Pragu

Imalo je u Broda izgleda dovoljno razuma, pa je odlučio da ne posluša prijatelja, prekrši testament i doprinese svetskoj književnosti, izdajući u periodu od 1925. do 1935. sve što mu je Franc ostavio. Bežeći od raspomamljenih čeljusti nacizma, Brod je sa sobom u Palestinu poneo kovčeg sa papirima koji nisu bili spremni za izdavače.

Kafkina poslednja ljubav, Dora Diamant, sačuvala je 20 notesa i 35 pisama koje je kasnije konfiskovao Gestapo. Biografi deo tih spisa i danas traže.

Ukoliko i želimo da zahvalimo nekome što su nas vek kasnije sačekali Zamak, Amerika kao i, po mnogima, roman epohe – Proces, to bi svakako trebalo da bude Brod Maks.

Nedovršena labudova pesma Vladimira Nabokova

Dok je 1977. u bolnici, već bolestan i nemoćan, Nabokov pokušavao da završi svoje delo Laurin original, s druge strane opraštao se od dela, predvidevši mu nezavršenu sudbinu.

Autor vanvremenske Lolite, kao što je i očekivao, nije uspeo da privede kraju Laurin original, pa je sinu u legat ostavio samo želju da taj rukopis uništi. No, ipak, sin Vladimira Nabokova odlučio je da 30 godina nakon smrti oca ovaj rukopis objavi. Nakon višegodišnjeg promišljanja da li da ispuni poslednju očevu želju, ili da generacije koje dolaze oplemeni još jednim umetničkim delom, Dmitri se odlučio da ugodi živima.

Slikarska razočaranja Kloda Monea

Klod Mone
Klod Mone

Ekscentričnost je vrlo često prateći vagon lokomotive koju nazivamo umetnost. Unutrašnji slom, nezadovoljstvo delom, a donekle i sukob sa sopstvenim egom, dovodi katkad do onoga što se desilo velikom slikaru Klodu Moneu 1908. godine.

Naime, nakon što je godinama pripremao izložbu slika rađenih posebnom tehnikom, sa dosta vodenih površina u izrazu, Mone je posustao pred najezdom unutrašnjih sila. Kako je Jesenjin svojevremeno govorio da je za upoznavanje sebe potrebno razgovarati sa smrću samom, mnogi su se umetnici odlučivali na potez da makar razgovaraju sa smrću dela.

Umesto otvaranja izložbe, Mone je uzeo nož i četku i doslovce razbucao 15 svojih slika.

 

DELI
Tamo je gde su mu misli. A misli uvek lutaju. Rođen u Boki Kotorskoj, živi u Nišu. Zaljubljen je u književnost a inspiraciju nalazi u levom oku jedne davne devojke koja sada kruni štikle po belosvetskim pločnicima. Autor je neobjavljenog romana „Smrt je placebo“ koji neumorno traga za izdavačem.

Odgovori

Please enter your comment!
Please enter your name here