Idete li na ovogodišnji Sajam knjiga? Da li ste već napravili spisak knjiga koje želite da kupite?

Za mnoge je Sajam knjiga prava tradicija, što ne treba da čudi jer postoji već dugi niz godina. Upravo je Sajam knjiga najposećenija kulturna manifestacija u našoj zemlji, a sa sobom nosi mnoge zanimljivosti.

zanimljivosti sajam

  • U kafani „Kolarac“ bio je organizovan prvi beogradski sajam knjiga. To je još jedan dokaz da su kafane nekada bile kulturna sastajališta i središta.
  • Prema proceni izdavača, prodaja knjiga na Sajmu svake godine sve više opada. Pslednjih pet godina se prodaja smanjila za 10 odsto.
  • Procenjuje se da svake godine Sajam poseti oko 150.000 ljudi. Toliko stanovnika živi, na primer, u Kragujevcu.
  • Nekada se satima čekalo u redu da Ivo Andrić i Branko Ćopić potpišu knjige posetiocima beogradskog Sajma.
zanimljivosti sajam
Ivo Andrić na Sajmu knjiga
zanimljivosti sajam
Branko Ćopić na Sajmu knjiga
  • Od svetski poznatih pisaca Sajam su, između ostalih, posetili Erika Džong, Peter Handke, Alan Rob-Grije, Čarls Simić, Ljudmila Ulicka, Toni Parsons, Elizabet Abot, Patrik Beson… Ove godine na Sajam dolaze Erlend Lu i Aleksandar Mekol Smit.
  • Šta su naši poznati pisci rekli o Sajmu knjiga?

David Albahari: Dakle, Sajam knjiga je najdivnije vreme za mene u Beogradu.

Milorad Pavić: Tražite, dakle, ovde, večeras, knjigu koju ćete moći da volite. Time možda pomažete ovoj planeti da preživi…

Desanka Maksimović: Na Sajmu knjiga se uvek osetim više tužna nego radosna: Da poživimo stotine godina, ne bismo stigli otvoriti sve ove školjke bisera ljudske misli, pune vatre srca i oluja mašte.

  • Ivo Andrić je na otvaranju Sajma knjiga 1970. godine govorio o tome kako je knjiga u krizi, a godina vrlo teška za izdavače. I danas, 46 godina nakon toga, to isto se može reći.
  • U knjizi Sve crvenkape su iste Marka Vidojkovića, beogradski Sajam knjiga je jedno od mesta dešavanja radnje.
  • Na Sajmu knjiga sale u kojima se održava prateći program nazvane su po našim najvećim piscima. Tako postoji sala Borislava Pekića, Ive Andrića, Vaska Pope, Janka Veselinovića, ali i plato Miloša Crnjanskog.

POSTAVI ODGOVOR

Upišite komentar!
Upišite svoje ime

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.