Marija Kalas je sama po sebi bila posebna ― uvek se isticala svojim nestalnim karakterom i savršeno nesavršenim glasom, što bi rekli njeni savremenici. Ali, pored toga, pažnju je podjednako privlačila i njena neobična sudbina.

Bila je, sa jedne strane, poznata diva i velika umetnica. Sa druge strane, bila je običan ranjivi čovek.

Šta je Marija Kalas donela profesiji?

Možda, prvo, objasniti ono najvažnije ― zbog čega je glas Marije Kalas poseban?

  • Marijin glas je imao raspon od neverovatne 3 oktave, zbog čega je mogla da otpeva bilo šta ― od najdubljeg alta do najviših sopranskih arija. Bila je u stanju da interpretira čak i pojedine tenorske komade. Zvanično je bila sopran.
  • Njena boja glasa je poznata kao izuzetno neobična, po pojedinim mišljenjima čak i ružna. Ona sama je tvrdila da ima tip glasa koji lično ne voli i zbog toga je bila očajna. Kažu da je bilo jako teško odrediti njeno mesto u fah sistemu. Jedni su tvrdili da je dramski sopran, neki da je sopran koloratura, ali možda najzanimljiviju i najtačniju klasifikaciju sfogato soprana dao joj je kritičar Džon Ardoin. Sve u svemu, popularni producent ploča Volter Veg je zaključio da njen glas poseduje onaj najvažniju osobinu – instantnu prepoznatljivost.
  • Tehnički, Marijin glas je bio perfektan. Bar dok je još bila u punoj formi. Slušati je kako peva je bilo kao gledati umetničko klizanje ― i najteže stvari su delovale vazdušasto i lako, kao da se dešavaju same od sebe i bez trunke napora.
  • Imala je neobično dugačak dah, što znači da je mogla da izvuče duge fraze na jedan dah i da ga diskretno i povremeno uzima ponovo.
  • Ne treba zanemariti još jedan važan aspekt operskog pevanja – a to je gluma. Marija Kalas je bila hvaljena kao pevačica koja je svoju glumu bazirala primarno na glasu i manipulišući muzikom koju je pevala, što je izazivalo poštovanje kolega.
  • Sve ovo je skupa je formiralo jedan čvrst brend. Znalo se šta je to Kalas zvuk i ljudi su želeli da ga čuju.

Jedna od najčuvenijih uloga koju je Marija izvodila bila je uloga Norme u istoimenoj Belinijevoj operi. Najpoznatija numera iz te opere je arija Casta Diva i njeno izvođenje u Parizu iz 1958. je danas jedan od njenih najpoznatijih zabeleženih nastupa. Svaki ljubitelj opere će uživati u ovih devet i po minuta savršenstva.

Zahvaljujući modernim tehnologijama imamo priliku da nalazimo partiture za operska izvođenja i tako budemo svesni težine svega što slušamo. Sajt Edizioni Musicali je podelio partituru za ovu numeru koju možete pregledati uz muziku.

Šta to znači težak za saradnju?

Kako to često biva, Marija Kalas je bila istovremeno veliki profesionalac, poznavalac muzike, umetnosti i pozorišta, ali možda baš zbog toga i veoma strog i težak čovek za saradnju. O tome možda najbolje svedoče sledeća dva primera.

Kada je sa Milanskom Skalom gostovala na festivalu u Edinburgu, predstavnici Skale su nakon uspešna četiri izvođenja želeli da zakažu i peto. Međutim, Marija je smatrala da je dovoljno forsirala sebe i svoj glas i da bi još jedno izvođenje bilo previše. Pored toga, imala je ugovornu obavezu samo za predviđena četiri izvođenja i već je planirala da otputuje u Veneciju na zabavu svoje prijateljice.

Predstavnici Skale su toliko želeli to peto izvođenje da su ga zakazali bez Marijine saglasnosti, očekujući da njoj neće preostati ništa drugo nego da ga otpeva. Ali ona se prosto spakovala i otišla, kako je i planirala. U poslednjem momentu morali su da nađu zamensku pevačicu. Posle toga su se pogoršali njeni odnosi sa menadžmentom Skale, iako je to bila njeno matično pozorište u kome je praktično stvorila karijeru.

Nije pomogao ni sličan incident nepunih godinu dana kasnije, kada je trebalo da izvede operu Norma u Rimu pred italijanskim predsednikom Đovanom Gronkijem. Dan pred izvedbu je upozorila organizatore da se ne oseća dobro i da misli da je hvata prehlada.

Na dan izvedbe je otpevala prvi čin, nakon njega zaključila da zvuči bolesno i loše i rešila da ode kući. Opera nije završena, a sve svetske novine su pisale o ovom skandalu i predsedniku koji je ostao uskraćen za njenu interpretaciju.

Negde u slično vreme, Marija je dobila i otkaz saradnje sa njujorškim Metropolitenom, takođe zbog teškog karaktera. I tada je bilo, a i sada je prilično neverovatno da neko bude najpoznatije i najtraženije ime u svetu opere i da istovremeno bude u svađi sa dve najeminentnije operske kuće – Milanskom Skalom i Metropolitenom.

Ipak, vremenom su se odnosi izgladili.

Nesigurnost i kilaža kao kamen spoticanja

Prvi pogled na Mariju Kalas zatiče ženu karakteristično grčkih crta lica. Ipak, ona je rođena u sred Menhetna, a u Grčkoj je živela tek od svoje četrnaeste godine, nakon razvoda njenih roditelja.

Tamo je stekla visoko obrazovanje na konzervatorijumu u Atini. Takođe, tamo je započela svoju pevačku karijeru.

Ovaj period je obeležen teškim životom koji je provela uz svoju majku, sa kojom je tokom celog života imala težak i komplikovan odnos.

Naime, Marija je tvrdila da njena majka nije bila zaposlena, ali ju je terala da tokom Drugog svetskog rata izlazi sa italijanskim i nemačkim vojnicima kako bi od njih pribavila novac. Iako nije prodavala svoje telo, smatrala je to vidom prostitucije na koju je bila primorana.

Takođe, iako je posedovala veliku sigurnost u profesionalnom životu, bila je potpuno ranjiva u privatnom. Ona je to pripisivala svojoj majci i činjenici da je oduvek bila naklonjenija njenoj sestri, koja je bila mršavija i ekstrovertnija. Godine 1945. na nagovor svoje profesorke Elvire de Hidalgo odlazi kod oca u Ameriku kako bi okušala sreću.

Prvi angažman u Sjedinjenim državama dobija baš u Metropolitenovoj operi. Svojim karakterističnim glasom brzo osvaja sve najveće scene sveta.

Ipak, jedna od zamerki koja joj je često upućivana u mladosti je bila njena težina. Naime, Marija se smatrala previše debeljuškastom za nekoga ko pretenduje na scensku karijeru. Na svojih 174cm visine je imala 91kg.

Nakon osvešćenja jedne večeri kada ju je jedan kolega naterao da stane na vagu, bacila se na dijetu i smršala oko 36kg za nešto više od godinu dana.

Nakon toga, publika i kritika su postali očarani lepotom koja je došla do izražaja i smatrali da je svojim izgledom upotpunila ono što je već sadržao njen glas.

Nažalost, baš otprilike tih godina počele su i prve spekulacije o padu kvaliteta Marijinog pevanja. Zbog toga, mnogi su taj pad pripisali naglom gubitku težine. Pričalo se da nema snage da iznese snažnije i kompleksnije numere. Pričalo se i da je verovatno previše dugo pevala previše komplikovane kompozicije. Postojala je i teorija da je problem bio čisto psihološki, da je izgubila samopouzdanje. Šta god da je bilo po sredi, svi su se slagali da polako posustaje.

Da ne bude zabune, čak i posustala Marija Kalas je zvučala izvanredno, što može potvrditi snimak iz 1962. godine, što bi bilo tri godine pre njenog poslednjeg koncerta.

Kalas i Onazis

Ova priča je već svima poznata i, iako je možda neumesno ulaziti u privatne živote ljudi koje znamo po njihovoj profesiji, u ovom slučaju veza sa Aristotelom Onazisom je imala izvesnog uticaja na karijeru i život Marije Kalas.

Kada su se upoznali, već je otpočeo primetan pad u kvalitetu Marijinog pevanja, a ni skandali nisu pomogli njenoj karijeri. Onazis je za nju bio izlaz iz vrtloga koji ju je povlačio i malo po malo njena karijera je utihnula. Povremeno je nastupala, a poslednji nastup je imala 1965. godine u Kovent Gardenu. Nakon toga je držala nekoliko master časova.

Na pitanje njenog prijatelja Franka Zefirelija zašto i dalje ne vežba, odgovorila je da pokušava da se ostvari kao žena.

Veza sa Onazisom je trajala oko jednu deceniju, dok je on nije prekinuo 1968. godine zbog Džeki Kenedi.

Marija Kalas se nakon toga povukla u izolaciju. Živela je u jednom hotelu u Parizu, dok iznenada 1977. godine nije umrla od srčanog udara u svojoj 53. godini.

Šta je Marija Kalas imala da kaže na sve ove činjenice o svom životu? Možda je najbolje pogledati desetominutni intervju iz ‘64. godine, godinu dana pre nego što će završiti svoju pevačku karijeru.

DELI

1 komentar

  1. Ovde ste nalupetali cinjenice samo tako. Marija je bila soprano dramatico coloratura, ali zbog njenih vokalnih sposobnosti su je zvali soprano Assoluta. Ni jedna pevacica vise nije uspela da ponovi njen repertoar. Ona se nije zabavljala (prostituisala) sa oficirima vec je pevala opere vec sa 18 godina, na zalost okupatorima. Atinu je napustila zbog toga jer se bojala da ce je proglasiti drzavnim neprijateljem sto se desilo vecini umetnika koji su nastupali pred okupatorima cak i kod nas. Dobila je odmah priliku u Metropolitenu ali je odbila i otisla u Evropu. Proslavila se u Veneciji nakon sto je otpevala Puritani 1947. La Skala jeste bila njena maticna kuca ali to je bila njena zelja. La Skala je nju odbijala sve dok nije postala apsolutna zvezda opere. Tada su je molili da gostuje a ona je rekla da ce pevati tamo samo ako je prime za stalnog clana. To je bila stvar principa jer se La Skala smatra za kolevku belkanta a to je bio njen omiljeni repertoar. Skandal u rimu ne bi bio skandal da su bili voljni da spreme dublera za premijeru kako to i prilici. Ona je molila direktora opere jer je bila bolesna ali je on odbio. Ona se borila za postovanje a ne da bude tretirana kao roba od strane rukovodilaca operskih kuca. Ista prica je bila sa Metropolitenom koji su hteli da je zaposle u starim produkcijama i bez proba itd. Jednostavno je zena trazila sta zasluzuje a ona je bila vrhunski profesionalac jer je bila sposobna da pripremi operu za 3-4 dana. Puritani je pripremila za nadelju dana sa time da je otpevala za to vreme tri Valkire. Poslednja turneja je bila sa Djuzepe di Stefanom 1973-74. godine. U Parizu je preminula u svom stanu, ne u hotelu. Mogli ste barem da pogledate neki intervju sa njom ili neku knjigu da procitate pre nego sto ispisujete biografije.

Odgovori

Please enter your comment!
Please enter your name here