Bank of America: promena vlasti ne bi trebalo da ugrozi fiskalnu stabilnost Srbije

Banka je zadržala pozitivnu preporuku za srpske državne obveznice denominovane u stranoj valuti i ponovila strategiju kupovine hartija koje dospevaju 2033. godine. Ocena se tiče režima kursa dinara, zaduživanja države i mogućnosti da Srbija početkom 2027. dobije investicioni kreditni rejting.

Investicioni rejting moguć početkom 2027.

Bank of America očekuje da bi Srbija početkom 2027. mogla da dobije investicioni kreditni rejting agencije Fič (Fitch), koja je trenutno ocenjuje sa BB plus uz pozitivne izglede. Analitičari napominju da je malo verovatno da će do unapređenja doći na narednom planiranom preseku, 20. novembra 2026, jer do tada možda neće biti formirana nova vlada.

Nova vlast, ukoliko sprovede najavljene institucionalne reforme, mogla bi da ubrza evropske integracije i poboljša investicionu poziciju zemlje. Banka očekuje i kontinuitet u spoljnoj politici, odnosno nastavak evropskih integracija, protivljenje sankcijama Rusiji i nepriznavanje nezavisnosti Kosova. Kao najvažniji srednjoročni pozitivni faktor izdvaja se mogućnost ubrzanja pregovora sa EU, što bi moglo da podstakne priliv stranih direktnih investicija i drugog kapitala.

Bez novih obećanja o platama i penzijama

Analitičari banke ne očekuju značajnije popuštanje fiskalne politike, pre svega zato što izborni program ne sadrži konkretna obećanja o povećanju plata, penzija, socijalnih davanja ili subvencija. Predviđa se veća transparentnost javnih finansija i nabavki, progresivnije oporezivanje dohotka i imovine i ograničavanje diskrecionih ovlašćenja vlade u određivanju zarada u javnom sektoru. Jedini konkretan cilj značajnijeg povećanja ulaganja odnosi se na istraživanje i razvoj, čija bi izdvajanja trebalo povećati sa sadašnjih oko jedan odsto BDP-a na dva odsto do 2032. godine.

Izborni program Studentske liste predviđa i povećanje udela javnog duga u dinarima sa sadašnjih 22,5 na 30 odsto do 2032. godine, prema pisanju 021.rs. Srbija bi to mogla da postigne većim oslanjanjem na dinarske obveznice, uključujući hartije namenjene građanima. „Tokom mandata nove vlade dospevaće evroobveznice vredne oko 5,4 milijarde evra, a refinansiranje polovine tog iznosa dinarskim zaduživanjem moglo bi da doprinese ostvarenju cilja„, ističu iz Bank of America.

Kurs dinara, Narodna banka Srbije i rizici

Bank of America ne očekuje promenu režima stabilnog kursa dinara prema evru niti ugrožavanje nezavisnosti Narodne banke Srbije. Banka smatra da postoji mogućnost promene rukovodstva centralne banke zbog političke povezanosti guvernerke Jorgovanke Tabaković sa SNS-om i ukazuje da njen mandat traje do 2030. godine, dok mandati pojedinih viceguvernera ističu 2027. i 2028. godine.

Dugoročno, veći priliv kapitala i napredak ka EU mogli bi ponovo da otvore pitanje fleksibilnijeg kursa ili revalvacije dinara. Kao glavne rizike za Srbiju banka navodi odlaganje formiranja vlade, eventualni populistički zaokret u ekonomskoj politici i rast cena energenata. Ubrzanje reformi i evropskih integracija, kao i niži troškovi energije, mogli bi dodatno da poboljšaju investicionu poziciju zemlje.

Analitičari smatraju da su strahovanja investitora zbog decentralizovanog odlučivanja u studentskom pokretu preterana. Podsećaju da je pokret tokom gotovo dve godine protesta pokazao sposobnost organizovanja i koordinacije, a zatim uspeo da protestnu aktivnost pretvori u izbornu pobedu. Najavu poštovanja postojećih obaveza države lokalni stručnjaci tumače i kao signal da bi trebalo da bude nastavljena saradnja sa MMF-om.

Srbija je od 35 pregovaračkih poglavlja privremeno zatvorila dva, dok 13 još nije otvoreno. Evropska komisija je kao ključne oblasti za napredak izdvojila pravosuđe, slobodu medija, izbornu reformu i usklađivanje sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU, a analitičari banke ocenjuju da je program studentskog pokreta usklađen sa evropskim zahtevima u najmanje tri od te četiri oblasti.